Borba, 06. 03. 1989., str. 2
уреју
ПИСМА
ад
БОРБА 6. март 1989. страна
Коњиц
Динар — не постоји!
„Покушавам покренути (демократску, дабоме и плуралистичку, али не и вишепартијску...) иницијативу да Уставни суд Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, испита (нејуставност (дојкидања динара као наше основне новчане једнице. Она де факто и де јуре — и не по-
Београд
стоји већ скоро годину дана у нашем платном промету. Јер као важећа, најмања званична државна монета егзистира тек 10 динара! По чему смо, вероватно, јединствена земља у читавом свету!"...
Божо МАЈСТОРОВИЋ
Нова престоница;
„Полазећи од до сада изнијетих разлога сматрам да би главни град Југославије требало премјестити у Јајце, на територију Босне и Херцеговине, На територију гдје је фактички и државноправно створена нова Југославија. Иначе, овај град има и геополитичку димензију, а налази се у Републици која је народносно најмање хомогена, у којој живе припадници три наша народа: муслиманског, српског и хрватског, а дје-
Београд
лимично и припадници других наших народа и народности. Осим тога, Јајце има добре саобраћајне везе, а то што нема аеродром лако је ријешити на неком ближем терену. Напокон, из историје знамо да је Јајце било сједиште јајачке бановине, односно босанске средњовјековне државе.., Бранко Ђ. НИКАЧ
Коњ и господар
„У једном дијелу ове земље народ (што год да се под тим појмом мисли) се већ дуже вријеме опија рациклажом партијске, руководилачке и управне елите, Здрав разум је „прозван“ и смијењен еуфоријом што ју изазива илузија о моћи масовне демокрације, а звуци националних труба и
Мали Лошињ
гусала му не допуштају ни да се чује. У сваком случају, није вријеме за извлачење поуке из басне у којој коњ одбија помоћ господара који нуди да с његових леђа отјера рој крволочних муха, јер зна да ће тада на мјесто ових ситих, доћи оне гладне“... Фрањо АЛМАШИ,
Ћопићева кућа
„У селу Хашанима код Босанске Крупе, стоји родна кућа песника и књижевни“ ка Бранка Ћопића. Имам осјећај да друг Бранко полако одлази у заборав. Јер, Бранкова кућа пропада, Вероватно се то догађа због недостатка средстава. То је разлог да се рјешење одлаже за боља времена. Рекло би се то је сада у овој ситуацији нормално и разумљиво. Међутим, ако се буде чекало на боља времена, срушит ће се кућа сама од себе сто пута.
Предлажем да се организује „солидар-
Крањ, Старетова 20 “ У 4 | пиж
носна акција“ за прикупљање средставаза обнову Бранкове куће. Ако се акција покрене, верујем да солидарност наших људи не би изостала.
Једном приликом нетко је Бранка питао: Је ли срећа за становнике Хашана што сте рођени баш у њиховом селу7 Бранко је одговорио: „Велика срећа, коју они неће бити свесни, све дотле док не затраже добровољне прилоге за мој споменик, али онда ће већ касно бити да ме се одрекну".
Душан ВУКОВИЋ
Албанска застава
„Истину ваља рећи, да нама албанска застава до шездесетих година није сметала, нити смо је примјећивали све докле се њоме није почело манипулисати. Њу носе сватови без невјесте, она се истиче свуда и
Нови Београд
на сваком мјесту против прописане употребе, са њоме се иде у демонстрације. Једвом ријечју онаква каква је, једно је од јачих оружја сепаратистима на Косову“... Миливоје М. ГРАНДИЋ
Прво „велики системи“
„У ситуацији када нам предстоји велики посао у целој привреди, управо би „велики системи“ могли да изађу са својим иницијативама за смиривање преусијане тражње и потрошње. Зар електропривреда Србије не би могла бити носилац идеја о већој интеграцији која ће смањити садашње велике трошкове управо због подељености националних економија. А се своје стране би нафтна привреда Хрватске мог-
Београд
ла да предложи нове облике интеграције и рационализације (преко нафтовода и других објеката) како би се држали светске продуктивности и цена, подношљивих за наше људе.
На сличан начин би железничке организације могле да започну акцију превладавања подела и нерационалности, управо и због сталних саобраћајних несрећа"...
Милоје СТАМАТОВИЋ
Жеља из Чехословачке
Поштована „Борбо“,
Желела бих да се дописујем са Југословеном или Југословенком, па вас молим да ми помогнете објављивањем ових редова. Имам 39 година. Волим море и спорт.
Могу да пишем вашим језиком. Унапред се радујем новим познанствима. Вера ВИТКОВА Совкеницка 841.
Либерец 1'
46.001 ЧССР
Болест је свачија
Никад нисам дао изјаву за „Борбу“ па ни у тексту „Подгријавање страсти“ нити ми је ко тражио изјаву, нити је она објављена. Ипак, моје име спомиње се у реаго· вању Јеврема Брковића, Младена Ломпара и Сретена Зековића; где ме сврставају у истомишљенике неких црногорских писаца.
Моје мишљење и „истомишљениш“ тво“, моја је приватна ствар и срећа је што се о њему поменутој дружини не морам исповедати и што они на њега не могу да утичу. Још срећнији сам због тога што са њима никад не могу бити истомишљеник. Несрећа је њихова што они и даље лажу и подмећу, па ето налазе моје име и тамо где га нема, Нису, ваљда, толико опседнути страхом од мене, обичног новинара7
бија“" је безразложна, али фобија је фобија, „а болест је свачија“.
Писмо на које реагујем, ето потврђује, ако је ко још сумњао да сваки њихов јавни наступ садржи по неку лаж. Обично су лажи смишљене с циљем да неког или нешто искомпромитују. У Црној Гори на то смо навикли, па нико више на таква подметања и не реагује, јер свако унапред зна колико има истине у иступима ове дружи-
не. Али кад њихов злобно-подметачки |
глас допре и до друге средине, мора се реаговати да би их и други упознали, мада ће ускоро и то бити сувишно. Јер „у лажи су
кратке ноге“. Момир ЧАБАРКАПА новинар Титоград
„ЈЕЗИК НАШИХ НЕСПОРАЗУМА“ („БОРБА“, 27. ФЕБРУАР)
Сервис за понижење
Какав се то посебан језик жели наметнути нама Србима који више живимо у другим република-
Неки у Београду истичу: „Италијани у Истри имају своје новине и часописе, емисије на радију и телевизији, Срби у Хрватској немају ништа од тога..."
Мисле ли они да су Срби Италијани, те да требају говорити и писати некаквим друтим језиком и писмом него што говоре и пишу њихови сусједи Хрвати2 Требају ли се Срби у Хрватској и Босни и Херцеговини, по сваку цијену, разликовати од својих сусједа, који говоре истим језиком и пишу истим правописом. Зашто би им требала посебна лексика и граматика и посебни уџбенициг2 Какав се то посебан језик за нас Србе, који живимо у другим републикама, жели наметнути2 Овдје наводим и СР Босну и Херцеговину јер неки књижевници националисти и њу спомињу, као републику у којој су „Срби угрожени“. Ни један народ ни од кога није више угрожен него што је угрожен од властитих националиста, па и српски.
Хрвати и Срби говоре истим језиком, који је славенски, јужнославенски, штокавски, а у СР Босни и Херцеговини и у СР Хрватској још и ијекавски, једнак и за Србе и за Муслимане и за Хрвате. Једино што се
1 не слажемо је то, да се наш заједнички језик по свом називу издваја, у посебне називе, као само „хрватски“ или само "“српски“, јер би нас то дијелило. Треба нам један назив језика на цијелом штокавском језичком подручју. Јер, језик којим Муслимани и Хрвати говоре је и МОЈ ЈЕЗИК и обратно. Ружно би било кад би ова три
"споменута народа, на истим подручјима,
кућа уз кућу, морала говорити различитим варијантима истог језика, у циљу препознатљивости. Што ће нам тог
Манипулира се и измишљотинама и при-
"чама о исељавању Срба са тих подручја под
притиском и о њиховом све мањем броју у тим републикама. Нитко се не исељава под притиском, осим економске миграције и не мигрирају само Срби него и остали. Заборавља се да се у пописима становништва добар део наших грађана изјашњавају као Југославени, због чега опада број других, што онима који пребројавају — националистима, не иде у прилог.
Све се више маше ћирилицом као „неравноправним“ писмом. Ћирилица се учи у школама, али се нитко не може присилити да и послије школовања пише ћирили-
„ма, а ниједан народ у нас није ни од кога угрожен него од властитих националиста.
цом. Право је сваког грађанина да се одлучи којим ће писмом писати. Чињеница је да ћирилица узмиче пред латиницом у цијелој земљи, чак и у Србији.
"Многи не само да успоређују Србе с Италијанима него успоређују садашње стање у нас са стањем у доба Аустроугарске. Намјерно превиђају да су нам онда владали Германи и Мађари, па је било природно да се од њих, на што више начина, дистанцирамо и разликујемо. Није СРХ сад у Аустрији, него у заједничкој нам домовини Југославији. Сматрам да, ако Србима у Хрватској треба нека посебна културна институција, КУД, часопис и слично, треба то сами да оснују, без натурања и кумовања извана.
Због чега се тај патернализам према нама Србима, који живимо ван Србије, све више испољава Зашто се у том смјеру стално испаљују отровне стријеле преко наших глава2 Зашто се по том питању стално боцка2 То нас понижава извана, да се брине о нама. Нама свима, без обзира на националност, треба више круха, више посла, мање инфлације и већи економски напредак уопће. још више слоге међу политичарима који воде Југославију, јер смо ми грађани — „доле“ много сложнији.
Стално и изнова се све више спомиње усташки геноцид над Србима као да усташе нису вршиле геноцид и над Хрватима и над Муслиманима, Жидовима, Ромима и другима. Као да нису потучени и усташе и четници на власти у СР Хрватској. Као да нису потучени и усташе и четници и други издајници, заједно са окупатором, од стране свих удружених напредних снага, свих народа и народности у нашој земљи. Нипошто не смијемо кривити хрватски народ за Јасеновац као ни српски за Јајинце, јер Павелић, Недић, Д. Михајловић, Љотић, Рупник и други нису представљали наше народе. Наши су их народи (сви заједно) борбом срушили.
Раде ВУКОСАВ,
ИЗМЕЂУ ДВЕ КОРЕЈЕ
Догма без потребе
Како је Југославија могла својевремено да успостави односе са обе Немачке, а данас — противно
принципима сопствене политике — кроз догмат
Званична спољна политика
сибилнијим
успостављањем
На тај начин створено је не-
ске наочари гледа на Републику Кореју.
РЕПУБЛИКОМ КОРЕЈОМ". У ствари то је представништво
Југославије види Републику Кореју као земљу војне диктатуре, кршења људских права и антикомунистичке _ опредељености. Иако се виде одређене промјене стања и односа на корејском полуострву, званично се сматра да нијесу _ створени — неопходни предуслови за преиспитивање политичке одлуке за признавање Републике Кореје и успостављање дипломатских односа. још више, сматра се да не треба ступати у контакте политичке природе са овом земљом.
Прво принципијелно питање: са колико држава војне диктатуре, кршења људских права и антикомунистичке _ оријентације СФРЈ одржава дипломатске односе2 Шта ова догматска оцјена прилика у Републици Кореји, стварно значи2
Републику Кореју признаје већина чланица Уједињених нација, међу којима велики број несврстаних земаља. Успостављени су повремени разговори између ДРН Кореје и Републике Кореје, док званична СФРЈ не дозвољава себи ни политичке контакте. Пред таквом стварношћу југословенска спољна политика, под притиском интереса југословенских организација удруженог рада, споро прихвата потребу за преиспитивањем и нешто флек-
привредних односа са Републиком Корејом. Ова флексибилност значи, да заинтересоване организације 'удруженог рада, зависно од својих комерцијалних интереса, могу улазити у пословне аранжмане са јужнокорејским фирмама, што подразумијева и прихватање евентуалних иницијатива за успостављање контакта привредних комора, посјете привредних делегација, излагање на сајмовима, разматрање иницијатива о отварању привредних заступништава и представништава фирми и организација удруженог рада. Ова флексибилност значи да и научноистраживачке _ институције и организације удруженог рада, ако имају интереса, могу успоставити научно-техничку и технолошку и сарадњу у области туризма, као и у области производне кооперације и других виших облика привредне сарадње.
Поставља се принципијелно питање зашто у тако развијеним односима не долази у обзир успостављање редовних дипломатских односа, као што то ради Мађарска. Зашто нијесу могући козуларни односи, нормализовање издавања виза за путовања, заштиту интереса свих тих југословенских грађана који по разним основима „флексибилне" сарадње путују у Републику Кореју. нормално стање да се стварни односи „развијају испред државних (дипломатских и конзуларних), умјесто да држава отвара могућности југословенским грађанима и привредницима.
У таквим условима добро је да је предузетна Привредна комора Словеније преузела иницијативу и 1987. послала делегацију привредника у Сеул. На основу разговора у Сеулу, марта 1988, делегација Корејског удружења за унапређење спољне трговине — КОТРА, узвратила је посјету Љубљани. Том приликом, 24. марта 1988, потписан је споразум о сарадњи. За вријеме посјете предсједника Федерације корејских банака Шин Бјонг Хјуна, почетком јула 1988, отворено је јужнокорејско привредно представништво КОТРА у Љубљани. На међународном сајму СИТРА '88 у Сеулу, октобра 1988, први пут су учествовали и чланови југословенског конзорцијума радних организација.
У луксузном сеулском хотелу „Интерконтинентал“ присуствовао сам 21. окотобра 1988. богатом пријему поводом свечаног отварања Југословенског представништва за унапређење трговине у Сеулу. То би требало да буде представништво „ЈУГОСЛОВЕНСКОГ КОЗОРЦИЈУМА ЗА ЕКОНОМСКУ САРАДЊУ СА
словеначких радних организа: ција — Емоне, као носиоца, Интертрејда, Леснине, Словенијалеса, Југотекстила, Искре, као и произвођача потрошних добара — Словенијавина, Елана и Алпине. Република Кореја је данас заинтересована за односе са Југославијом у вријеме остварења сопствених националних потреба успостављања и развијања односа са социјалистичким земљама. Али, када примјер Мађарске буду слиједиле и друге социјалистичке земље, као у случају односа Европске економске заједнице (ЕЕЗ) и социјалистичких земаља раније и у условима детанта Реган — Горбачов, интерес за Југославију ће бити далеко мањи. Необјашњиво, је чињеница да су званични ставови „флексибилне“ спољне политике СФРЈ према Републици Кореји, упоредно скоро идентични за блоковским ставом САД према Демократској Народној Републици Кореји које је у „блоковској флексибилности“ саопштио предсједник Реган 1. новембра 1988. Али, непринципијелни догматизам у спољној политици и не може имати другачији резултат. Др Милан БУЛАЈИЋ Београд
КАКО СТИЋИ ЕВРОПУ
Пушачи без милости
Поучно је искуство Кинеза са контролом наталитета као јед. ним од битних услова повећа. ња животног стандарда. При. мери су речити: с једне стране развијене земље са нормал. ним, а с друге стране Бангла. деш, Косово, Нигерија са гало. пирајућим наталитетом.
Југославија би била у далеко бољој си. туацији, и поред грешака инвестиционе и кредитне политике и кратковидости поје. диних мера, да се бар пре десетак година еклектички инспирисала и искуствима других земаља.
Јапанци дају изванредан пример како се ради (савесност, организованост и дисциплина на послу). Људски фактор остаје битни елемент квалитета и компетитивости. Треба инвестирати у раднике (мотиви. рање, политика награђивања, стално стручно усавршавање, организација рада),
Поучно је искуство Кинеза у вези кон. троле наталитета као једног од битних услова повећања животног стандарда (поготово у време високе технологије, роботике). Примери су речити: с једне стране развијене земље са нормалним, а с друге стране Бангладеш, Косово, Нигерија са галопирајућим наталитетом.
Претпостављам да нови Закон о страним улагањима омогућује не само ствара ње нових него и куповину постојећих привредних организација. Било би од огромне, фундаменталне користи за привредни напредак земље продати десетак или више великих предузећа крупним страним фирмама (нпр. крагујевачку „Заставу“). Директна добит: милијарде долара за инвестиционе и друге фондове (без кредита ни камата!), висока технологија која би дошла без друштвених улагања, развијена продајна мрежа по свету за извоз, повећање продуктивности рада, брзо повећање животног стандарда радних људи.
Потребно је створити велике фондове за изградњу (постоји изрека да кад грађевина иде — све иде). Могуће је скупити огромна средства у ту сврху: постепеним прелажењем на економске станарине, олакшавањем куповине станова од стране носилаца станарског права, давањем дозволе страним држављанима да под одређеним условима могу градити или куповати куће и станове.
Реализацијом ових сугестија Југославија би за релативно кратко време могла стићи најразвијеније европске земље.
Додао бих још неколико предлога за разматрање:
# Сеоски туризам у унутрашњости земље може, уз незнатна улагања, да да врло добре и брзе резултате.
9 Исплаћивање плата директно на текуће рачуне појединаца и то према групама првог, десетог, двадесетог сваког месе-
ца (а не свима у почетку месеца) омогући“
ло би побољшање квалитета банкарских и других услуга.
Ф Потребно је ревидирати неке царинске одредбе.
е Размислити о казненој политици у односу на корупцију и крађу друштвене имовине.
Ф Незапослени који примају накнаде могли би, у очекивању запослења, да раде два или три дана недељно на пословима опште друштвене користи (еколошке и друге природе).
# Повећати цене цигарета 500 одсто или више (с тим да буду 20-30 одсто јефти“ није него у Аустрији и Италији). Овом ме“ ром би се добило на свим плановима. Претпоставимо да би пет пута скупље ци: гарете довеле до пет пута мање потрошње. Произвођачи и државна каса би имала ис те приходе,
а здравствени фондови (тј. здравље људи) би били у огромном добитку.
Ф Подстаћи на свим нивоима машту, креативност и иницијативе за побољшање производње, услуга и услова живота.
Јован МИРКОВИЋ Руе Беецкман 37 1180 Брухеллес
Миодраг Величковић
ПОУКА СА БРИТАНСКИХ ОСТРВА
Недавно сам имао прилике да видим
зидни календар из Енглеске у коме су при дну задње стране били означени празници за ову и 1990. годину. Пажњу ми је привукло што су празници били посебно дати за Енглеску и Велс, а посебно за Шкотску. Прилично сам се изненадио да постоје знатне разлике међу празницима.
Тако, на пример, у Енглеској и Велсу Нова година је празник 1. јануара, а у Шкотској 1. и 2. јануара. У Енглеској и Вел-
„су у 1989. години Мау Пау је 1маја а 1990. год. — 7. маја, док је исти празник у Шкотској ове године 29. маја, а идуће 28. маја.
За Енглеску и Велс 1989. године „Зрппв |
Нођдау“је 29. маја, а за Шкотланђане 1. маја.
Шта ове разлике практично значе у обичном животу2 Да ли су оне само наизглед приличне а у ствари немају већег значаја у стварности2 Који су то историјски процеси, културне чињенице, националне или друге особености довеле до њих2 То не знам, као што не знам како то да у међународним фудбалским мечевима Шкотска има своју репрезентацију.
У свему овоме сматрам да је за нас важно следеће. Прво, да те разлике постоје. Друго, да су то разлике које се толеришу, поштују, — разлике са којима се жи-
Неки неће аутономију
Пре десет година, већина бирача Шкотске и Велса изјаснила се против понуђене аутономије, а ми се плашимо чак и елементар-
ног испитивања јавног мњења
ви. И треће, да се на том принципу, принципу толерисања различитости репродукује стабилан политички систем, економски ефикасан и укључен у Европску економску заједницу. |
Несумњиво да и у том политичком систему има несавршености и нерешених питања, Међутим, његова политичка и друштвена толеранција исцрпљује се само у питањима као што је ово у вези са календаром и празницима.
У Уједињеном Краљевству Велике Британије и Северне Ирске (званичан назив земље) која има 55 милиона становника, Северна Ирска (1,5 милиона становни-
ка) има посебан аутономни статус. У окви-,
ру Велике Британије, њени саставни делови Енглеска, Шкотска и Велс имају низ специфичности које се одражавају и у раз-
личитом правном регулисању појединих области. И поред тога Шкотска и Велс немају статус посебних аутономија. Међутим, то не значи да захтева за аутономијом није било и да их нема. На основу таквих политичких захтева 1979. године, за време лабуристичке владе, Шкотској и Велсу била је пружена могућност стицања аутономије са сопственим органима власти и сопственим овлашћењима — пре свега локалног парламента. У Шкотској је чак и саграђена зграда будућег парламента. Одлучивало се демократски и то у двојаком смислу. Пре свега изјашњавањем на најширој основи — путем референдума. И друго, о статусу Шкотске (која има 5,1 милиона становника) и Велса (2,6 милиона становника) изјашњавали су се становници, односно бирачи саме Шкот-
ске и Велса, а не Енглеске. Ово је и разум љиво јер у питању је одлучивање о статусу ове две области. И ако није битан исход већ постојање демократског процеса, да напоменем, већина није прихватила пону: ђену аутономију. Проблем је тако на циви“ лизован начин скинут с дневног реда, на дуже или краће то се не зна, а живот се на: ставља.
Како је код нас поводом сличних пита“ ња — зна се. Примена „буржоаске“ демок: ратије у овом или оном виду не долази У обзир. Шта више, ми се не усуђујемо да спроведемо елементарно испитивање јав“ ног мњења о томе шта становништво под“ ручја о неком питању жели, какви су њего“ ви политички ставови, Нас плаши исход чак и оваквог испитивања, камоли једног стварно демократског изјашњавања. Умео то тога, ми и даље примењујемо „нашу, специфичну, самоуправну социјалистичку демократију“ и политичке манире (на 82 чин који компромитује и социјализам У демократију) и који су ову земљу окрену ли наопако, а подељено становништво прожели психозом егзистенцијалне стрет“ ње за њену будућност.
Докле2
Јанков Драгомир Нови Сал
Своје место у нашем систему информисања .
„Борба" треба још више да потврђује свакодневним ангажовањем на битним питањима радничке класе н радног човјека“ тито
Могу да буду потпуно спокојни: „чаброфо“ Председник Републике одликовао је „Борбу“ Орденом заслуга за народ са златном звездом
и Орденом братства и јединства са златним
_____ венцем.
Уређује редакцијски колегијум: Заједничка редакција. Трг Маркса и Енгелса 7. Важнији телефони: Централа 334-531. Главни и одговорни уредник: 338-740. Руководилац ООУР: 347-136, Дневна редакција (Деск): 347-027, Југославија 345-139, Свет 347-345, Стваралаштво 345-361, Спорт 346-236, Дописна мрежа 339-356, „Недељна Борба, 336-381, Секретар редакције 346-143, Пословни центар 333-532, Одељење претплате 335-246, Стенографи 332-971. Телекс: 11104, 11410, 11408. Рукописи се не враћају. Претплата за један месец 35.450 динара — три месеца 106.300, шест месеци 212.600 и годину дана 425.200 динара. За иностранство цена претплате је — укључујући и поштарину — двострука. Авионска поштарина плаћа се посебно, Уплата на жиро-рачун у Београду број: 608801-602-79 „Борба“, ООУР „Борба“. Број девизног рачуна: 60811-620-16-101-257300-00799 — код „Беобанке“ у Београду. Издаје и штампа радна организација „Борба“. Уредништво, администрација и штампарија „Борба“, Трг Маркса и Енгелса 7. Поштански фах 592.
Први број „Борбе“ изашао је у Загребу, 19. фебруара 1922. У НО рату „Борба“ изле зи у Ужицу од 19, октобра до 27. новембра 1941, а у Дринићу од 1. октобра 1942. до 27. фебруара 1943. Од 15. новембра 1944. „Боћ ба“ наставља излажење у Београду, а од <' марта 1948. и у Загребу. Од 1. јануара 1968: „Борба“ се штампа у Београду као једи“ ствено издање. у
| |