Pravda, 24. 07. 1933., str. 3

БРОЈ 10.314

ПРАВДА, 24 ЈУЛ 1933 ГОДИНЕ

Г. РУЗВЕЛТОБЕ ПОЛИТИЧКЕ ЛИИИЈЕ

СТРАНА

(ПИСМО ИЗ ПАРИЗА)

Зз све време заседања Светске призрсдне конференције јасно се испо 1 >авс.та тенденција • Сједињених Америчких Држава да, као главни циљ своје политике истакну реконструкцнју своје националне лриврсде. Сва остала питања америчка вла да сагоно је потиснула у позадину, а нарочито она која се односс на подручЈе њене спољне политике. Ова тенденција поЈавила се баш у исто време кад се г. Рузвелт попео на лретселничку столицу. То се, у првом реду, показало крајњим дезинтересовањем за догађаје на Далеком Истоку. Јер, док се Хуверова адмндистрација била дигла против јапанског напредовања у северној Кини, 1 <ретседник г. Рузвелт је задуго игнорисао догаћаје на Крајњем Истоку. И када су се јапанске трупе већ налазиле пред самим Пекингом и ка да се страховало за судбииу иносграних дипломата и грађана, г. Рузвелт је дао сзмо један лаконски од говор: да се амерички претсгавници у Кинн имају да брину за сигурност амернчких грађана. За тај краЈЊИ дезинтересман свакако је карактери стична и чињеница да је г. Рузвелт, за време боравка у Вашингтону јапанског делегата на лоидонској При вредној конференцији, са бароном Ишијем разговарао само о привредним питањима, али о заплетнма на Крајњем Истоку уопште није било речи. Исто тако Сједињене Америчке Државе показу.ју веома мало интересовања за догађаје у Јужној Америци, а нарочито су велику равно душност показале прилнком конфликта између Боливије и Парагваја, и између Перуа и Колумбије. Изгледа по свему да се овзј њен дезинтересман пренео и на Конференцију за разоружање, али зато она, ипак, није одустала од изградЊе преко 30 нових ратних бродова, рравдајући то као једну од мера за привредно подизање Уније. Да се интерни — амерички програм поаишења цена и подизања продукције не би угрозио, претседник г. Рузвелт напустио је и неке спољнопоЛитичке пројекте, које је он раније баш пропагирао. Овде треба *у првом реду истаћи предлог да и Америка приђе Хашком суду. Велика опозиција против тога пројекта, која се појавила на америчком Конгресу, присилила је г. Рузвелта да, у интересу привредних мера, одустане од њега: Сдично држање г. Рузвелтово прнмећује се н у питању дозволе извоза оружја из Сједињених Држава. пошто је Конгрес тражио да се оза забрана прошири и на оне државе Које се граниче са зараћеним страчама. Узме ли се све ово у обзир, онда је сасвим неразумљиво држање С}едињених Држава према Совјетској Русији и Куби. Признање Совјетске Русије од стране Сједињених Амери чких Држава изгледа да је само питање времена. Али обнављзње дипломатских веза између Америке и Русије у уској је вези са привредним програмом г. Рузвелта, јер он очеку

је да ће совјетске поруџбине у Сједињеним Државама знатно доприне ти оживљавању америчке индустрије, а такође повећати извоз америчких пољопривредних продуката. Што се тиче Кубе, она је уско везана за америчку индустрију и зато се Сје-

Г. Рузвелт

дињене Америчке Државе труде око успостављања мирне политичке снту ације и стабилизованих односа са острвом Куба. Ово неучествовање Сједињених Др жава у спољно-политичким питањима изоловање од свега и свакога што не припзда Унији, не претставља никако нормалну политику једне џиновске државе. Г. Рузве,ттово апстраховање од спољно-политичких џита ња и себично решавање интерног привредног проблема, без обзира на глобус, који је готово цео запао*у привредну незапавћеиу кризу, претставља беспримерни егоизам у новијој историји света. Свакако да се ова ненормална г.ојава неће моћи одржати дуже на готову штету опште светске привреде и ефикаоног њеног лечења и спасзвање од потпуне катастрофе. Овакво нецелисход но држање према општим интересима светске спољне и привредне политике не може ии Сједињеним Америчким Државама донети трајне користи, тим пре што се политика г. Рузвелтова сада базира на опа.сном и безизоледном експериментисању, које веома лако може довестн до нових привредних- потреса и катасгро фе долара. Учествовање америчке делегације и г. Рузвелтовнх емисара на Светској привредиој конференцији, под оваквим условима бесмислено је и много је допринело досадашњем ње ном неуспеху и' безизлазности из привредног хаоса. Данашња улога америчке делегације на Лондонској конференцији била је, можда и нехотично, да уноси забуну и нсспскојство у и онако дезориентиса«е де легате 66 нација. Она је само убрзала предвиђени разлаз народа са лондонске „Вавилонске куле".

Г. Маџару о Лоидонској конферен-] цији Шта је радио аграрни блок — Маџарска је ометала ширу акцију Аграрног блока. БУКУРЕШТ, 23 јул. — (А. А.). Радор јавља: Министар финанснја г. Маџару вра тио се синоћ из Лондона, са Светске привредне конференције. На желегничкој станнцн поздравила га Је маса света. Г. Маџару ]е том приликом дао претставницима штампе изјаву о улози Румуније на Светској привред ној конференцији у Лондону. Г. министар Је нзмеђу осталог нагласио да је заједничко гледнште Мале антанте, сходно одлукама ноје су донете приликом скорашњег састанка Мале антанте у Прагу, изложио у Лондону у име Мале антанге чехословачки министар иностраних послова г. др. Едуард Бенеш. Што се тиче заједничке акииЈе Аграрног блока, она се, вели г. Маџару, кретала у Лондону у ужнм гра- ; нииама него на претходним конферанцијама, а због гледишта Маџарске, која је сматрала да свака држава сама за себе треба да заступа и брани своЈе гледиште. При свему томе, аграрном блоку Је пошло за руком да постигне то да се ставе на дневни ред Светске привредне конференције сва питања нстакнута на букурешком састанку Аграрног блока. У даљем току своЈе изЈаве, министар г. Маџару Је изложио рад појединих одбора и пододбора, подвукавши велику важност одлуке о задржавању првобитног потпуног Днев ног реда КонференциЈе. Захваљујући тој оДлуци, остају на /невном реДу сва питања коЈа интересуЈу аграрни блок, па према томе и РумуниЈу. Ме«ЈУ овим питањима, по миј шљењу министра г. Маџаруа, треба ' нарочито подвући питање о сарадњн емисионих банака и саображавању њиховог рада, 0 довођењу у склаД ј нзводње и потрошње и о борби против посредног протекционизма. Затнм Је миннстао г. Маџару навео до сада постигнуте стварне резултате Светске прнвредне кснферен | цнЈе, па се при томс између осталог задржао и 11 а одлукамз о појачавању привреДног кредита путем тако-! званих вараната. Потом Је г. министар опширно при : казао ток расправе о питању дуго-| рочних зајмова. После тога Је г. Маџару прешао на историЈат привредннх питања која се односе на успостављање правилне сразмере између производње и потрошње добара. Своју изјаву г. миннстар Маџару је завршио овим речима: — СматраЈући да су данашњи ре-

ПРЕГОВОРИ Г. ПОЛ-БОНКУРА

Француска жели да приЈјв Пакту о ненападању — о::о — ФРАНЦУСКА ВЛАДА ВОДИ РАЗГОВОРЕ СА ПОТПИСНИЦИМА ПАКТА 0 НЕНАПАДАЊУ ДА БИ ВИДЕЛА КАКВЕ БИ ПРАКТИЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ИМАЛО ЗА ФРАНЦУСКУ ПРИСТУПАЊЕ ОВОМ ПАКТУ.

ПАРИЗ, 23. — (Б. изв. „равди")- Министзр спољних послова г. Пол-

Инострана штампа приназује опширно нонгрес Југословенсне националне странне СОФИЈА, 23. јула. — „Зора", „Сло бодна реч" и други листови, од 22 о. и. доносе извештаје о конгресу Југо словенске националне странке, као и изводе из говора претседника те странке г. Узуновића. БЕРН, 23. јула. — „Бернер Нахрихтен", лод насловом „Уједињени Југословенски народ" доноси извештај о конгресу југословенске националне странке. Исто тако вести о овој странци у повољним насловима и коментарима доносе и листови „Ноје Бернер. Цајтунг", „Бернер Тагблат", „Солотурнер Цајтунг" и други листови. ПРАГ, 23. јула. — Целокупна чехо словачка штампа у опширним извештајима региструје београдски конгрес Југословенске националне стран ке и подвлачи нарочито импозантан број делегата који су се искупили из свију крајева ЈугославиЈе да манифе стују државно и народно јединство. Чехословачка јавност нарочито поздравл»а промену имена најЈаче југо словенске странке, код које ће се од сада, и V имену огледати њен југословенски народни програм. Коментаришући избор чланова гла вног одбора који је извршен на кон гресу странке, аграрни „Вечер" пише: „Југословенска национална стран ка у свом данашњем саставу окупља око себе Србе, Хрвате и Словенце и та се кониентрациЈа огледа и у одбору странке, у коју су иаабрани Претставници. ЖЕНЕВА, 23. Јула. — Први конррес југословенске националне страи Ке одржан у Београду у четвртак на Шао је свога одјека у швајцарској Штампи. После Швајиарске Телеграфске аЛнције и женевски листови доносе 1 *сти о томе конгресу. Ту се наглашава значај конгреса који се п »тврђује великим бројем присутних лелегата из развих крајева државе подједнаКо претстављених од стране СловеИаца, Хрвата и Срба. „ 1а Суис", познати женевски лист, *оЈи је подЈеднако распрострањен не

само у Женеви и у женевском кантону, него и у целој Швајцарској, а нарочито у романској. ШваЈцарској, доноси специјалан нзвештај у коме се износи велики број прет:тавннка на конгресу, промене назива странке и име вође странке г. Николе Узуновића. Леп успех амернчног авнатичара Поста ПАРИЗ, 23. јула. — (А.А ). - Јављају из Њујорка да се на тамошњи аеродром спустно, један са1 раниЈе него што Је предвиђао, амерички авијагичар Вили Пост коЈи Је гвоЈим летом око света поставно нови светски рекорд од 186 часова и 50 минута, тукавши своЈ властитн рекорд, коЈи Је 1931 године, поставио у друштву са ГагиЈем, за 22 часа.

Преноонеанснн лет МолнсонЏонсон ЛОНДОН, 23. — (Б. изв. „Правди"). — Јуче у подне одлетео Је из Велса чувени авиатички пар Молисон Џонсон. Циљ овога лета Је Њујорк, где се надаЈу да ће стићи вечерас по средњеевропском времену. После кратког одмора чувени брачни пар ће покушати из ЊуЈорка ла лети без спуштања До Багдата, како би тако поставили нов рекорД у лету у даљину. Временске прилике на Атлантику за сада су повољне за летење.

Г. Пол-Бонкур

Бонкур имао је јуче састанак са г. Хендерсоном, претседником Конференције за разоружзње, а затим са грчким посланико.м у Паризу г. Политисом. Г. Хендерсон је после овог састанха продужио пут за Лондон. „Тан" сматра да Је у разним питањнма у вези са разоружањем у последњс време постигнут стваран налредак, као у пнтању контролног снстемз н дефиниције нападача. Пре ма томе нма изгледа на споразум, и ако су супротности између француске и италианске тезе Још велике. Разговор г. Пол-Бонкура са г. Политисом доводи се у везу са жељом ФраНцуске да приступи Пакту и-

сточних држава о дефинициЈи нападача, коЈи Је потписан петог јула у Лондону. Француска влада у преговорима са поЈедииим пошисницима пакта испитуЈе какве би практичне последице имало за француску политику присту пање овом пакту. Г. Пол-Бонкур имао је састанак и са француским амбасадором у Москви г. Алфаном, коЈи му Је саопштио захвалност претседника Савета руских народних комесара г. Молотова због активног удела француске владе у склапању Источног пакта. Г. ХЕНДЕРСОН ВЕРУЈЕ ДА ЋЕ ДОЋИ ДО СПОРАЗУМА У ИЗВЕСНИМ ПИТАЊИМА ЛОНДОН, 23 Јул. — (А. А.). Претседник конфереициЈе за разору жање г. Артур Хендерсон стигао Је синоћ у Лондон. У изјави датоЈ претставницима штампе г. Хендерсон је нагласио да Је у разговорима коЈе је водио у Па ризу, Риму, Берлину, Прагу и Минхе ну преовлађивало убеђење у прилог лоношења конвениије о општем разоружању, али да се ипак нзразила бојазан да ће конференциЈа за разоружање у скором времену успешно завршити рад. Г. Хендерсон Је даље нагласио Да он веруЈе да ће доћи до споразума о извесним питањима, али да питања трајања конвенције, одустаЈања од агресивног оружЈа и уништење те врсте оружЈа још увек претстављаЈу знатне тешкоће. „У случаЈу да не дође до приЈатељског споразума о трајању конвен ј циЈе за опште разоружање, као и о периоду за коЈи треба да се одустане од агресивног оружЈа и њиховог ј евентуалног укидања, изЈавно Је г, Хендерсон, тешко да ће се омогућити доношење конвенције о општем 1 разоружању".

Г. Маџару зултати рада Светске привредне конферениије повољни за РумуниЈу, сма трам да ће ти резултати Допринети положају РумуниЈе, те Да рад наше делегацнЈе у ЛонДону неће остати без плода.

Хаос на амернчним берзама — ДемантуЈу се вести о затварању берза. —

ЊУЈОРК, 23. — (Б. изв. „Правди"). — Паннчно расположење на ЊујоршкоЈ ефектноЈ берзн трајало Је и синоћ. Кад Је Берза отворена, берзански агенти имали су огроман броЈ налога за продаЈу. Међутим, осцила циЈе у курсевима биле су мање, пад цена ниЈе био тако великих размера као претпрошлог дана. У берзанскоЈ дворани ипак је владао хаос. У току састанка 4,200.000 акција промени ле су своЈе сопственике. ДемантуЈу се вести о преДстојећем потпуном затварању берзе. Продуктне терминске берзе, међутим, и даље су затворене. ИЗ МЕМОАРА ДИПЛОМАТЕ ВЛАДИМИРА ГИЗЛА 1Саке Је Абдол-хамид #&лон»ен с престоиа МЛАДОТУРЦИ И ЊИХОВИ ПРОТИВНИЦИ. — ОДЛУЧУЈУЋА БОР' БА. - ШТА СЕ ДОГАЂАЛО 23 И 24 АПРИЛА. — СУЛТАНОВА ДЕМИСИЈА. о- :о

Г. Троцни се може заоржавати у Францусној ПАРИЗ, 23. Јула. — (А.А.). — Пошто Је некадашња одлука којом Је г. Троцки био протеран из Француске, стављена ван снаге, бивши совЈетски комесар, кад се буде искриао у Марсељу, сматраће се као сваки други путник који борави на француском земљншту.

Г. Рузвелтов син развео се

ВАШИНГТОН, 23. јула. — (А.А). Јављају из Берлингтона да је син претседника г. Рузвелта г. Елиот Руз велт добио данас бракоразводну пар ницу против своје досадашње жене.

Сенат се састаје 27 овог месеца Претседник Сецата г. др. Анте Павелић заказао је седницу Сената за четвртак, 27 о. м., у 10 часова са дневним редом: избор једног члана Финансиског одбора.

3. Радикална фракција Младотурака изабргла је 12 фебруар 1909 да Абдул Хамнда збаци са престола, у ко рист . прплца Јусуфа Изедина. Велики везир Киамил-паша, који је сазнао, сменио је министра војног Али Риза-пашу и одредио да овај заузме положај Гази Мухтар-паше као царски комесар за Египат. И многн други Државни функционери били су у исто време смењени. Али Младотурци се нису дали заплашити. Већ следећег дана Киамил је збачен са положаја великог везира а на његово место дошао је Хил? мић-паша, који је 1908 приликом избијања младотурске револуције, био гувернер у Румели)и. Али Риза је опет наименован за министра војног. Киамил је био зао ^ух досадашње владе. Као велики англофил, он се много радовао сталном н&успеху конституционалног режима, кој"и је био углавном приписиван анексији Босне и Херцеговине. Ми смо баш њему имали да захвалимо за затеза ње са „рекомпензаиијама" и престанак бојкота. Младотурска војска и морнарица дигли су се против њега. На огромном тргу пред парламентом 13 фебр>'ара сакупили су се 2500 официра. У парламенту су' се појавили 200 официра, присталица комитета. Тр<и ловачка пука, нека врста мла дотурске гарде^ укратнли су да се појаве код селамлика. Када је Киамил одбио да оде у парламенат, његов пад био је запечаћен. МЛАДОТУРЦИ И ЊИХОВИ НЕПРИ ЈАТЕЉИ Војска се била поделила на присталиие Младотурака и реакционаре (присталице султанове) и зато нико није имао ауторитета да успостави ред. За ово би једини био способан немачки генерал фон дер Голц, који је турску војску годинама реоргани зовао. Немачки посланик Маршал трудио се да издејствује поновни до лазак фон дер Голца, али је комитет томе био противан. 20 априла „Џемијет и Мухамедије" — тако се звао савез Старотурака ко ји су остали верчи'султану — сматрао је да је дошло време да се нападне на младотурски комитет. Али овај савез се доцкан претворио у једну политичку партију и преселно се из Солуна у Косполи. Револт )'е избно са елементарном снагом. Број побуњеника растао је рапидно до 9000. Командант у Косполију Махмут-Мухр'ар-паша три пута <е од министарског савета тражио овлашће-

ње да сме наступити са оружЈем, а« ли је био одбијен. Једна царска и« рада (декрет) успоставила је опет на снагу „шеријат" (стари, верски закон). Едхем-паша, победник из тесалиског рата, наименован је за мини стра војног. Радосна пуцњава побуњеника, разуме се са оштрнм мецима, трајала је по улицама Косполија пуна два часа. Прочуло се да су све младотурски вођи поубијали и похапшени и да је Махмут-Мухтар жив ухваћен. Њему је помоћу немачког посланнка пошло за руком да се укрца на брод „Бајерн" и побегне у Атнну. Побуњеници су беснели против мла дотурских официра. Морнари су команданта оклопњаче „Асари Тевфик" одвукли у султанову палату, привезали га тамо за једно дрво н пред очима султановим изболи ба|онетима. Ужаси и насиља јаничарска опет су оживела. Реакционарно-верски покрет довео је султана опет до моћи, а устав је — тако је бар изгледало — био поништен. ОДЛУЧУЈУЋА БОРБА У ноћи 18 априла по сулгановој заповести извршено је убисгц 16 официра ратне школе у Паукалди и 200 младотурских официра ко.и нису могли да побегну. То |е билз ооследња кап, која је препунила-печар. Већ поменути генерал Махмут 1Ј 1ефкетпаша прикупио је војску. у Голуиу, Салнх-паша у. Дринопољу, а Р.кзербеј, војни аташе у Берлину и Махмут — Мухтар, којн је побегао •/ Атину, пожурили су у Со л\н. Три тапа доцније, саопштио ми је директ^р Ориента.тних железница, да се *-а простору Чата.тџа — Хадемкиеј, дакле пред самим зидовима Коспо.ија. налазе осам војних железничкчч транспорта. Сместа сам пожурио V табор Младотурака, где сам нашзо све своје пријатеље, којн су ме врло срдачно поздравили. Под коман 1ом Хусеин Хусни-паше, кога сам јо.и године 1896 \познао на Криту, стајало је већ шест батерија спремннх »1 напад на Царнград. Питао сам Махмут« Шефкет-пашу која би судбина има« ла да стигне султана, на што ми је он одговорио да то није његова ствар. Он желп само да казнн побуњене гарнизоне и освети тубијане официре. Добио сам сва обавештења о намераваном походу на Косполн, која сам тражио ралн заштите посланстава и странаца. У престоници је 1ладало чудновато расположење. Јав т>енр ми је да је султан придобио посаду једног оклопљеног брода. који бн при* (Наставак на шестој страни)