Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

70

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

y овим облигацијама и нема заједнице између дужника, пошто сваки од њих одгсвора повериоцу само за свој део дуга. Као што примећује проф. Жосран (Jos. strand), оне би се пре могле назвати „одвојене" а не „заједничке" облигације (1). Међутим, у недељивим облигацијама постоји један предмет обавезе за све дужнике, због чега се они яалазе у неподељеном дуговиноком односу према повериоцу. Али, за разлижу од солидарных облигација, у яедел>ивим облигацијама неподел.ени однос између дужника се не може раскинута зато што je предмет жихове обавезе неделгив. Према томе, у случају овнх облигација „неделгивост произилазя из природе самог предмета обавезе''(2), нзузев случаја кад je страяке изрично уговоре. У случају кад je неподел>ени дуговински однос по својој природи такав да се може раскинути, али у коме дужяици ипак остају према поверноцу зато што закон тако прописује или зато што je уговором тако предвидено јасно je да je ту реч о солидарным облигацијама. И баш у том облику најчешће и яастаје обавеза више лица према оштећеном за штету коју су му она проузроковала. 3. Солидарна одговорност ових лица предвидена je у законнма већине земал»а. Тако, на пример, према § 830 Немачког грађанског законика у случају кад више лица заједнички проузрокују штету некой «едопушТеном раджом, сваки од њих одговара за штету. А према § 840, ако je више лица, једно поред дрУ; гог, одговорно за штету која je проуэрокована некой протнвправном радгьом, они одговарају солидарно. Немачку солуцију прихватило je и швајцарско право, па према чл. 50, ст. 1, Швајцарског грађанског законика, ако више лица заједнички проузрокују неку штету, било као потстрекачи, извршиоци или помагачи, солидарно одговарају оштеЪеном. —Исто тако, чл. 1156 Италијанског грађанског законика садржи одредбу према којој у случају кад више лица одговара за неку яедопуштену радгьу, она су дужна да солидарно накнаде штету коју су проузроковала. Задржаћемо се мало на Аустријском грађанском законику, као изворнику Српског грађанског законика и истовремено као на закояику који нетто другачије регулише одговорност у случају «ад више лица неком проузрокује штету. Тако, према § 1301 овог Законика за неку противправяо нанесену штету могу више лица бита одговорна уколико су она заједничкн, непосредно или посредно, томе припомогла завођењем, претњом, наређивањем, помагажем, прикривањем и другим сличним радњама, или самим занемарнвањем њихове специјалне дужности ко ja им je налагала да зло спрече. Али, према § 1302 истог Законика, ако je узрок штети нехат, а може се одредити колики je обим штете коју je сваки од учесника у њеном проузроковању причинно, онда сваки од н>их одговара само за ону штету која je његовим нехатом проуэрокована. Међутим, ако je штета наыерно нанесена, или ако се удео појединих учесника у штети не може одредити, онда сви они солидарно одговарају оштеЬеном. Према томе, за разлику од напред поменутих законских текстова, у којима je за случај кад више лица заједнички, а према Немачком законику и онда када радећи један поред другога, проузрокују яекоме штету прописана безусловно солидарна одговорност, у Аустриском грађанском законику жена примем je

(1) Louis Josserand: Cours de droit civil français. T. Ж, Paris, 1933, no 750. (2) Henri, Léon et Jean Mazeaud: Leçons de droit civil, T. H, Paris, 1956, p. 875.