Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

346

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

за расуђивање у Време преласка из једног у друго психичко стање; нарочито кад je слободни интервал релативног здравоьа временски кратак, онда пбстоји прикривање (дисимулација) симптома душевног обољења. 2) paranoia одликује ce разноврсним суманутим идејама (високог порекла, пророштва, хипохондрије, величине, достојанства, прогањања иг тужакања) али без халуцинација (Ibid. с. 357 и д.). Под упливом оваквих суманутих идеја њихова способном за расуђивање je стапно проблематична. Тачно je да ако, делатност проистиче или има узрочне везе са болесниковим суманутим идејама, онда je неспособан за расуђивање и правни акт je без вредности; 3) shizofrenia, тзв. младалачко лудило (schizophrenia) најчешће душевно обољење код нас, јавља се у различитим видовима (dementia Simplex, hebefrenia, katatonia, schizophrenia paranoides) ca појавама халуцинација, суманутим идејама, с Интелектуалним оштећењима, с моторним иемиром или укоченошћу (ступором), са говором без везе, што све чини да постоји неспособност за расуђивање ( Ibid . с. 369 —390). Обољење почжње у младим годинама и током дугог трајања може имати релативна поболзшања (за краће или дуже време) као што се и лечењем може произвести терапијско опорављање. У оваквим случајевима способносг за расуђивање у сваком датом случају мора процењивати стручтьак, психијатор, јер у многим случајевима сумануте идеје болесник дисимулира; 4) прогресивна парализа (paralysis progressiva) настаје најчешће у доба око 40 година због раније заразе сифилисом. Јавља се као дементни облик (упадљиво je брзо оглупљење), депресивни облик (упадљив жалостан афекат), експазиван облик (као манично или алкохолисано статье) и агитирани облик (још са моторним немиром). Свакад постоје халуцинацијеи сумануте идеје и потпуна неспособност расуђивања. Прогресивна парализа се лечи, од резултата лечетьа зависиће и поботыпатье способности расуђивања. И у најбол>ем залечењу остају сугестибилни, најчешће од блиских сродника што се мора имати свакад у виду {lbid. с. 404—413). 5) Падавица (epilepsia) може бити наслеђена (genuina) и симптоматична, као симптом неког другог најчешће можданог обољења или повреде {lbid. с. 391 —404). Главке појаве су: велики епилептични напад, мали епилептични напад, стања ћудл>ивости и присилности и сумрачна статьа. ■— Код извесних (мањег броја) падавичара наступа убрзо оглупљење (dementia epileptica) те су стално неспособни за расуђивање. ■— Код већег броја падавичара (неоглупљених) постоји ипак неспособност за расуђивавье: пре и после великог и малог напада, за време статьа ћудљивости и присилности и у свима сумрачним статьима. Од симптоматичних епилепсија (Ibid. с. 398) од важности je епилепсиа посттрауматика, нарочито Џексонова (Jackson) падавица, ко ja кад се не лечи често може довести до оглушьетьа, а с тиме и до неспособности за расуђивање. PV. . Душевна поремећења Неспособност за расуђивање а с тим и неспособност за одлучиватье постоји код следећих душевних поремећења :