Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЗАВЕШТАЊЕ У ДУШЕВНО НЕНОРМАЛНОМ СТАЊУ

347

-1) сугестија и хипноза (Ibid. с. 126). Усвајање туђих судова и мишљења догађа се. свакодневно. и од душевно просечних (нормалних) људи, али од значаја je кад их усвајају душевно болесни, душевно поремећени, ментално закржљали, те оглупљене и излапеле особе и особе у свима психичких несређеним (неуравнотеженим) привременим стањима, кад су поводљиве, _ наводљиве, сугестибилне да прихвате туђе судове и мишљења, да буду наговррене да нетто учине или не учине што се догађа не само код психички ненормалних но и при многим телесним (органским) обољењима. Све ово вал>а имати у виду при процењивању способности за расуђивање односно при казивању своје воље. Најтежи облик сугестије je хипнотично стање кад постоји и неспособност расуђивања ( Ibid . с. 127 —131). 2) Хистерија (Ibid. с. 171 —189) истине ce својим настраним карахтерним особинама које могу бити мало упадљиве за лайке, a каткад неиздржљиве за све оне који су присиљени на заједнички живот. Разумљиво je да због лабилности емоција (расположења), бујне маште, аутосугестибилности и обожавања сопствене личности и расуфивање с одлучивањем није као код душевно просечних људи, па отуда и њихово делање није „нормално“, али способност за расуђивање долази у питање само у тежим случајевима показане настраности. 3) Алкохолизам долази у обзир најпре: а) alcoholismus acutus (обична опивеност), (Ibid. с. 260 —268). Способност за расуђивање постоји код завешталаца још кад je особа у стагьу гуцнутости и ћефлеисаности (Ibid. с. 262) мада и тад могу бити сугестибилни или лакоумни; a поремећена и непостојећа већ je у стању припитости (због смањене самокритике), (Ibid. с. 263), као и у поднапитости (Ibid. с. 264) и напитести (Ibid. с. 264 —266); д) дипсоманија (повремени наступ пијења) траје неколико дана, потом дуже времена апстиненца. За време фазе пијења и потом током 3 —4 дана трежњења болесник je неспособан за расуђивање (Ibid. с. 272); в) хронично пијанство (alcoholismus chronicus). У прво време морална осећања алкохоломана постају извитоперена, настрана, отуплЈвна а потом с временом и интелектуално осиромашују. Према томе и способност за расуђивање зависи од ових моралних и интелектуалних фактора уопште, а посебно од моментаног стања опивености (Ibid. с. 274 —286); г) суманута љубомора алкохоломана (Ibid. с. 281). Због суманутих идеја постоји неспособност за расуђивање као завештаоца. 4) Опиомани, морфиномани. Током извесног времена остају способни за расуђивање (односно способни за завештаоца), али познато je да хронична употреба опиума односно морфиума измењује целокупну личност уживаоца дроге, те тако постаје пословно неспособан и неспособан за тестирање (Ibid. с. 287—289). 5) Тровања могу бити с претежним соматским и неуропсихичким последицама. Неуропсихичке последице могу бити краткотрајне, привремене али и дужевремене односно трајне. Хронично стање нарочито испоЛаавају тровања оловом, живом, арсеном, бензином, бромом, главницом и