Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ВОЈНИ СУД

351

на оправдање постојања привилегованих сталешких судова. Таква схватања су неспојива са савременом нравном државом, са новим односима у свету, новим облицима рата, а поготово у оним друштвено-политичким системима где постоји јединство народне армије, где не могу постојати разлике у правном положај у вој. и невојних лица. Присталице постојања вој. судова оповргавају горе наведене разлоге и дискусија око оправданости и постојања вој. судова траје још и данас. Не води се само спор око оправданости постојања вој, судова већ исто тако и спор у погледу њихове надлежности, начина њихове организације, крив, поступка, овлашћења која команда у том поступку треба да има и сл. 1. Специфични унутрашњи армијски поредак и његова заштита. Поотавља се питање шта je у армији као институцији тако специфично, који je елементи карактеришу од осталих институција које постоје у оквиру једног друштва да она има своје посебне судове. Оно што je заједничко шње-више сейм армијама без обзира на време, друштвени систем и државно уређење je посебна унутрашња организација армије, посебни армијски унутрашњи ред и поредак, различит од општег. поретка. Тај уцутрашњи армијски ред и поредак карактерише армију кроз столећа као -својеврсну организацију и одваја je од свих осталих органа и организација које постоје у оквиру истог друштвено-политичког уређеља. Суштина тог армијског реда и поретка огледа се у посебној врсти дисциплине, у носебним међусобним односима војних лица, у безусловном извршавању наређеаа, у концетрацији наредбодавних, извршних и контролних функција у рукама војног старешине. Истина, унутрашњи армијски поредак мењао се кроз историју већ према друштвено-политичким системима. , Одредбе које су регулисале унутрашњи ред и поредак у римској армији разликовале су се од аналогних одредби армија раног феудализма, ове опет од одредби касног феудализма, апсолутне монархије, уставне монархије и модерне буржоаске државе. Исто тако систем регрутовања армије утиче на структуру унутраппьег армијског поретка. Одредбе које су регулисале ред и поредак феудалних или најамничких армија разликовале су се од рдредби ко je су регулисале поредак у армијама заснованим на принципу принудног регрутовања или опште војне обавезе. Али ипак у свим. тим различитим унутрашњим армијским порецима налазимо неке заједничке елементе, као што су безусловно извршавање начело субординације, концентрација власти у рукама вој. старешине. Резултат тога je и посебна дисциплинска и крив, одговорност, посебна надлежност за расправљање кривица (дисциплинских и кривичних) вој. лица. Који пут ти заједнички елементи утичу и на посебан начин васпитаи.а иојних лица, издвајају припадника армије у посебну категорију становништва, е обзиром на права и дужности, што доводи у одређеним Ситуацијама и до посебне психолошке климе и моралних схватања припадника ррмије.. Чињеница што вој. организација као таква има своде специфичности које су на одређени начин заједничке за све армије не негира веома стару