Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

200

АЫАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

бирачко право везано за извесан цензус, сам начин по коме се бира не даје гарантије да ће народ имати у самоуправяим телима своје право представнишгво“. При том писац мисли на утицај политичких партија при избору општинских органа и истицање општинеких функционера према партијској припадности (Др Коста Кумануди: Основ и јавног права Краљевине Србтје, II књ., Београд, 1909, 307 —309).

На основу врло сумарнот прегледа положаја општина у југоеловенским покрајинама могу се утврдити неколико чињеница: прно, нема битних разлика у њиховој организации ако се проблем третира са формалноправне стране: она je спроведена на мање или више јединствен начин (општински збор или скушптина, општински одбор, тгредседник, кнез или начелник), друто, разлике су много веће ако je реч о постављању организације и компетенцијама извршних органа (општинског одбора, председника, начелника, кнеза, итд.). Сваки закон о општинама доноси нетто посебно у том погледу: или председник сам обавља највећи део општинских послова, или je управа организована колегијално са већом самосталношћу одлучивања, или се комбинују ова два система. Посебно су повучене разлике у степену контроле општинских органа од стране државе. Према овим разликама и констатовано je, при општем оцењивању положаја општина, да je њихова организација спроведена или на „непосредно-демократској основи“ (кад je „тежиште код општинског збора“) или на „посредно-демократском или репрезентативном начелу“ (кад je „тежиште код општинског одбора“). Разлике су постојале и у одређивању прихода за остваривање самоуправних и делегираних задатака. Док су надлежности општина расле у разним сбластима привреде, културе , и просвете, здравства, социјалног старања, итд., с друге стране материјална средства за њихово подмиривање су била и незнатна и неједнака. Најважнији извори прихода општински прирези —■ различило су одређивани не само према покрајинама већ и по општинама које се у основним својим позицијама нису битно разликовале (3). Сва ова хетерогеност како у правном регулисању организације и надлежности општина тако и у пореским оптерећењима и величини средстава којима располажу, налагала je, ако не доношење једног посебног општег Закона о општинама који би и овај део локалне управе регулисао на јединствен начин а оно одређиваше подједеаких критеријума у питањима од којих зависи испуњење самоуправних и других задатака. Разлог недоношења посебног закона о општинама онда кад су донети и остали закони о локалној управи и самоуправи треба тражити у схватањима владајућих кругова о тренутној неважности овог сектора за учвршћивање централизма. Зато je било довол>но разбијање историјских покрајина на мање области и истицање функције жупана и среског начелника који су поставльани од централне власти. Али, какэ се током времена све више

(3) „Оптерећеше општинским прирезима веома Je пеједнако. Док облает Бачка плаћа 120 динара по глави, Сремска 100,86, Веоградска 72,95, дотле Подунавска пада на 57,37, а 11 области се крећу од 30 до 41 динара; 8 области се крећу од 19 до 26 динара, Љубљанска, Мариборска и Сплитска немају . више од 10 до 14 динара по глави ... У 40 општина Босне и Херцеговине 1,16 дин. по глави“. (Милорад Б. Тошић: Стагье општинских приреза, „Савремена општина“, бр. 3, јуни 1926.)