Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

САМОУПРАВА ОШПТИНА У ВУРЖОАСКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

201

наметала и важност огацтина за функционисање осталих сектора државне управе, о шима се све чешће расправља у низу закона који су регулисали односе у тим секторима као и њихове међусобне обавезе (према Државном Савету, управним судовима, министарствима, војсци. итд.). Због важности пореског оптерећивања и регулисања општинских прихода прво je донет Правилник о финансијском ггословању у општинама (4. јануара 1926.). Правилник je имао да среди и уједначи пореске стопе према реалним могућностима сваког места. У центру пажње Правилника налазио се општински будет: његово састављање (од стране општинске управе и три месеца пре почетка будетске године), прецизно фиксирање расхода и прихода и њихово одобравање (унапред за целу годину), итд. Исте године (1926) састављен je и први Пројект Закона о општинама к oju je објављен и стављен на дискусију.

Министар унутрашњих послова (Божа Максимовић), у чијем je ресору Пројект припремљен, дао je y разговору ca новинарима неке изјаве које представљају истовремено и гледиште владајућих кругова о појави тога пројекта, Тако je напоменуо, поред осталога, да околност што се „с Пројектом није журило“ указује да je „брига свију била усредсређена на консолидацију саме државе“. —■ Ова изјава потврђује већ изнето становиште да владајући фактори нису сматрали да je једнообразно регулисање статуса сгпптина од битног значаја за ту „консолидацију“. Затим, изјава да je објављивање Пројекта „ове године диктовано обзирима једне недељиве народне државе“ указује да се иста политика настављала: евентуално доношење и овог закона треба да учврсти унитаризам и да потенцира непопуштање захтевима политичара са супротним ставовима по питању унутрашњег уређења земље (За). У извештају комисије која je израдила Пројект наведено je да „ново уставно и нравно уређење јавнога живота у држави, а нарочито уређење државне управе, изиокује неминовмо, да се и законодавство о општинама томе новом стању прилагоди и постави, уколико прилике то допуштају, на нову,. јединствену основу. Али и законодавство о општинама и онакво, какво постоји у појединим покрајинама, не одтовара више изменении приликама и потребама нового доба“..Да би се пак „дошло до најбољег закона“ и корисних мишљења „радника који се тим проблемима нарочито баве и општина“. Пројект се ставља на дискусију. Између многобројних стручних и других примедаба правника које су дате на Пројект и неки истакнути политичари (и вође политичких партија) објавили су своја гледишта или о Пројекту или поводом Пројекта. Неки од њих су учествовали и У доношењу историјских одлука о унутрашњем уређењу Југославије у Уставотворној скупштини. Тако, др Лазар Марковић (министар за Конституанту и изједначење закона у првој влади СХС и професор Правног факултета за грађанско право) дао je своје мишљење полазећи од искуства да ce обично не прави разлика између самоуправе и аутономије, те он ту разлику одређује („на научан начин, без икаквих политичких и партиских тенденција“). Што се тиче самоуправа, по његовом мишљењу, она je „један чисто административни принцип који нема никакве везе са политичким питањем о уређењу и организацији дрлгаве“ а своди се на „класификацију административних послова у држави“’, с тим што „самоуправа обухвата [... ] оне послове административног ка-

(За) „Савремёна општина“, бр. 9, децембра 1926.