Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

САМОУПРАВА ОПШТИНА У БУРЖОАСКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

205

6. јануара 1929 и концентрации целокупне власти у његове руке („Краљ je носилац све власти у земљи“ чл. 2 Закона о краљевској власти и врховној државној управи) није могло оставити ни општину недирнуту. Законом о измени Закона о спштинама (и обласним самоуправама од 6. јануара 1929) све општинске управе разрешена су дужности и наложено je великим жупанима да поставе нове. Број чланова управе одређивао je министар унутрашљих послова. (Истовремено, распуштени су и обласни самоуправни органи, обласне скупштине и облагай одбори а велики жупан имао je да постави у областима комесаре). Законом од 14. јануара 1929. укинути су сви прописи дотадаших Закона, уредаба, правилника и статута који су регулисали изб ор органа општинске сажоуправе. Законом од 12. фебруара (о изменама и допунама у Законима о општинама) спајање општина, стварање нових, разгруписавања, као и одређивање назива и седишта општина имало je убудуће да се врши Уредбом министра унутрашњих послова и по пристанку Министарског Савета (уместо, као раю-це, по договору између општинских органа). Истим Законом укинути су општински зборови а вьихове надлежности прешле су на новопсстављене управе. Истовремено су укинути и сеоски (месни) зборови (и скупштине) a замењени су управом од s—lo грађана из места које je именовао велики жупан дотичне области. На крају, пошто je уведена подела земље на девет бановина а укинуте области, Уредбом од 4. новембра 1D29. уклошьена су подручја срезова и општина у оквире бановина а да о томе није затражено посредно или непосредно мишљење њихових становника. Међутим, са овим променама у општинама стварне околности се нису битно измениле. Самоуправа je и пре тога била фиктивна: на изборима се водило рачуна да на важна места дођу људи одани режиму пошто се врло често дешавало да се утиче на бираче (посредно или непосредно) обећањима о уступању концесија појединим местима и читавим крајевима. Само, режим се још више компромитовао и дао конкретније основе за нападе опозиције против државног уређења а, осим тога, све je дошло у време тешке привредне кризе која je тада задесила Југославију (пад цена пољопривредних производа, опадање развоја индустрије, повећање броја незапосленИх, итд.). Доказ за то je и чињеница што je непуне две године доцније, донет Устав и враћене неке установе, мада непотпуне, из доба пре шестојануарске диктатуре. Отуд, на седницама влада, поред других питања, све чешће се додиривао и проблем општина. На једној од таквих седница („под председништвом Њ. В. Крал>а“) издата je декларација (15. децембра 1930) која садржи и налог Министру унутрашњих послова: 1. да , донесе чим пре Закон о организацији и раду [.., ] сеооких општина [... ]“ и 2, „да изврши прегрупиоавање општина где год се потреба покаже и где становници заинтересованих општина то буду тражили“ (10). На трећем редовном заседању Народне скупштине (3. новембра 1932) Министар унутрашњих послова подяео je предлог Закона о општинама.

(10) „Службене новине“ бр. 288 од 15. XII 1930.