Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
450
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
После криминолошкнх излагагьа Теде се враћа кривичноправној проблематици блуда са потчињеним и излаже критици како § 174. немачког Кривичног законика тако и схвахања заступлена у Нацрту кривичног законика из 1962. На крају он без устезања износи и свој став. Према Тедеу, неправо блуда са потчшьеним може се најјасније одредити уз по.моћ зри компоненте: сексуални деликт, деликт против сексуалне слободе у ширем смислу речи и деликт завођења. Пошто je размотрио блуд са потчигьеним у оквиру сваке компоненте, Теде заступа мишљење да je блуд са потчшьеним делшст завођења. Његова формулација садржине неправа овог кривичног дела гласи: „Не треба да наводиш на блуд лице које ти je на одређени начин потчигьено, искоришћавајући његову потчигьеност”. На крају он приказује и консеквенце свога схватања de lege ferenda. Тако се и завршава ова коректно рађена и успела студија једног од теорије прилично занемареног кривичног дела. Б) Шмидл-Нојбург излаже у својој студији проучавагье кривичних дела фалсификовања новца. На почетку нам казује да je ова проблематика и данас присутна. Значај и опасност кривичних дела фалсификовагьа новца аутор илуструје великим аферама ове врсте из дал.е и ближе прошлости. Овде налазимо поменут и највећи подухват фалсификовања новца, који je познат под именом „акција Бернарда”. Y времену од 1941. до краја другог светског рата, под покровительством Химлера, у концентрационом логору Заксенхаузен фалсификовано je 75 милиона енглеских фунти. На овом послу радило je 300 изабраних фалсификатора на челу с Бернардом Кригером у једнохМ лабораторију, који je био најмодерније уређен. Студија Шмидл-Нојбурга садржи нешто вшпе него Тедеова монографија. Y њој срећемо перед крнвичноправних и криминолошких разматрања и криминалистичка истраживања и упоредноправни метод. Структурално ова студија о кривичним делима фалсификовагьа новца поставлена je тако што се у првом делу чини осврт на историју и даје преглед иностраног права; у другом делу се излаже криминологија и криминалистика фалсификовагьа новца; док трећи део садржи кривичноправну обраду кривичних дела фалсификовагьа новца. Напоредо са овим целисходно je истаћи да аутор у својим разматрагьима полази од позитпвног решегъа кривичних дела фалсификовагьа новца у важећем немачком кривичном законодавству. Реч je о оним кривичним делима која су формулисана у нашем праву у чл. 221. и 223. КЗ. Историјски осврт почшъе с Хамурабијевим закоником, да би се заврпшо са савременим токовима реформе немачког кривичног законодавства. Овај осврт више региструје него што ближе говори о кривичним делима фалсификовагьа новца, али он свакако није ни могао имати какав друга задатак. Што се тиче прегледа иностраног законодавства, ШмидлНојбург je обухватно петнаест страних кривичних законика. Међу њима се налази и наш КЗ. На последним страницама студије одштампани су и одговарајући законски прописи о кривичним делима фалсификовагьа новца. Криминологија кривичних дела фалсификовагьа новца изложена je у светлости криминалне феноменологи je, криминалне етиологије и типоло-