Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

451

ПРИЛОЗИ

гије учипилаца, a проучавања су заснована ыа статистици криминалитета и изучавању појединог случаја. Све ово подсећа на захват и методологију како смо их упознали у Тедеовом раду. Но, било би погрешно поистоветити једно с другим, пошто су и у животу и у науци стално присутна кретања, преображаји и особеностн. Шмидл-Нојбург je проучавао судске списе за период од 1951—1964. у Баден-Виртембергу, Баварској, Хесену и Рајнландфалцу, а од 1957. обухватио je и Сарску облает. Његова истраживања ce тем еле и ыа 463 кривична списа, добщена од Савезне банке. Заједно са статистиком криминалитета све ово представља обиле матер иј ала. Међутим, чини нам се да ширина проблематике кривичних дела фалсификовагьа новца и њена унутрашња разноврсност нису дозволиле аутору да у довољној мери и продублено изложи све оно што je ироизишло из његовог рада. Но, ако би се хтело рећи нише, онда би и студија по обиму морала бити вепа. После посматрања динамике кривичних дела фалсификовања новца, Шмидл-Нојбург се задржава на феноменологији ових дела. Његово je схватање потпуно јасно. Криминална феноменологија треба да систематски изложи различите облике појава кривичног понашања у животу као прегнантне тхшове дела, а ови типови морају бити у стању да пруже јасно и одређено сазнање о социјалној функцији сваког посебног облика једног деликта. За изналажење релативно хомогених облика појаве нужно je ослоиити се на одређене опште односно посебне критеријуме дела. Y вези с кривичним делима фалсификовања новца, Шмидл-Нојбург истиче следеће опште феноменолошке критеријуме: место извршегьа дела, време извршења дела, произвол дела и средство извршегьа дела, начин извршегьа дела и питагье штете. После овога он уз помоћ посебних феноменолошких крихеријума поставља каталог обушка појаве фалсификовагьа новца. Прво гьегово разликовагье je парада новца и растурање новца. Код израде новца дал>а класификација се ослагьа на организационе форме продукције. Тако долазимо до појединачног рада, групног рада и организованог рада банде. Дали облици појаве су: у првом случају просечан рад и рад специалисте; у другом случају породични рад, радна заједница и рад трупе специјалиста; и у трећем случају —• централизован рад банде, делимично централизован рад банде и децентрализован рад банде. Најзад, треба истаћи да се као посебан облик израде фалсификованог новца појављује рад државе. Историјски су гтрисутни случајеви у којима je једна држава прибегавала фалсификовагьу новца непријателске државе. Што се тиче растурања новца, и овде смо пред чињеницом дале класификације могућих облика ове појаве. Тако се разликује стављање у промет фалсификата као правог новца, било преваром једнсг лица било без преваре, и даље давање као робе. Приликом излагагьа ових облика Шмидл-Нојбург je лепо и спретно изнео гьихове одлике и тако отклонио сваку неизвесност. Y области етиолошких истраживагьа, као и код Тедеа заступлено je разликовагье криминогених фактора и фактора односно околности које својим присуством наводе на извршегье дела. Из реда ових првих фактора Шмидл-Нојбург проучава; пол и старост, интелигенцију и васпитагье, друштвени положај и друштвено понашагье, као и мотивацију. Према гьему, мотив представља одређену психичку констелацију која учиниоца гони на