Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

463

ПРИЛОЗИ

б) Други аутори тврде да се неимовинска штета састоји у повреди моралне имовине. Под моралном имовином треба разумети скуп личних добара која припадају једном лицу. Ту спадају: телесни интегритет, здрав.ъе, слобода, част, естетски изглед итд. С 1 ). в) Према Еренцвајгу, штета није само имовинска. Штета je и повреда личности у телу, слободи, части, кредиту, стицању, напредовању. То je неимовинска штета ( 2 ). Штета je сваки уштрб који ми трпимо на нашој нмовини или другим добрима каже Матијас ( 3 ). г) Неимовинска штета je повреда неимовинских интереса једне личности ( 4 ). 2 И поред изложене неуједначености у схватаньу неимовинске штете не постоје велике тешкоће да се формира јединствен појам те штетеадекватан стварном стању стварн. Формирање појма неимовинске штете олакшава нам нарочито то што je, као што смо видели, појам имовинске штете давно већ формиран, а затим и то што се оба та појма подводе под. један заједнички виши појам појам штете. Анализом појма имовинске штете долази се до јасног сазнања да штета као заједнички виши појам, представл>а последицу у процесу противправног проузрсковања, насталом услед извршења штетне делатности. Као последица штета се састоји у промени произеведној на одређеном објекту. Према томе, обе врсте штете су пре света произведено последние, тј. промене настале на одређеним објектима услед извршења штетне делатности. Али, ако се имовинска и неимовинска штета као последние произведено штетном делатношћу меВусобно не разликују, оне се разликују: а) по самим објектима на којима су произведене и б) по својој садржини. Ad a) Објект имовинске штете je имовина оштећеног лица. То су његове покретне и непокретне ствари и његова имовинска права. Имовинска штета састоји се у промени произведеној на имовини оштећеног лица,, што je јасно и неспорно. Није, међутим, неспорно у чему се састоји објект неимовинске штете. Изложена гледишта о појму неимовинске штете слажу се, додуше, у томе да je за постојање неимовинске штете нужна повреда одређеног неимовинског објекта. Али, међу њима не постоји сагласност о томе шта представлю тај објект. Узима се, као што смо видели, да je то морална имовина оштећеника, а под моралном имовином разуме се скуп његових личних добара (част, слобода, здравље, телесни интегритет, естетски изглед),, или да су то сама та лична добра, или да објект неимовинске штете представљају неимовинска права оштећеника или његова лична права, или ньегови неимовински интереси. Изложена подвоједност у схватању објекта неимовинске штете имала je за последицу стварање не једног јединственог, већ више појмова неимовинске штете. Аугори су саобразно своме схватању објекта неимовинске-

О) В. Др М. Константиновић, Облигационо право (према белешкама са предаваньа), Веоград, 1959, стр. 69. Др Ст. Јакшић, Облигационо право, Сарајево 1962, стр. 276.

(2) Ehrenzweig, System des Österreichischen Rechtes, 11. Band. Wien, 1928, S. 36, 37.

(3) Matthiass, Lehrbuch, des Bürgerlichen allgemeinen Privatrechts, Berlin, 1910, S. 184_

( 4 ) То гледшпте заступа и Rudolf Strasser, Der immaterielle Schaden im österreichischen. Recht, Wien, 1964.