Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

166

АНАЛИ ПРЛВНОГ ФАКУЛТЕГА

СХВАТАЊЕ СОЦИЈАЛНОГА ПРАВА У ДЕЛИМА ЖОРЖА ГУPBИЧА

Познати француски научник руског порекла Жорж Гурвич (Georges Gurvitđn), последњих деценија познат нарочито по својим радовима из социологије, бавио се у ранам фазама свог научног развоја и правном теоријом. Овде ћемо се задржати пре света на његовим правно-теоријскам радовама који су за нас између осталог акхуелни и по томе шго су многа схватања која je он пре четрдесет година изложио нашла своју потврду и примену у развоју социјализма, а арвенствено у друштвено-политичким односима наше земље данас. Своја схватања о држави и праву Гурвич изграђује у оном периоду када се у буржоаској науци јављају све учестаније критике и сумгье у индивидуализам и индивидуалистичка схватања; индивидуализам, којим je буржоаска култура у одређеном периоду прожела све сфере духовног живота, уметност, пауку па и теорију права. Основни принципи индивидуализма, неприкосновеност индивидуе, заштита ньених личних и имовинских права, које чине основу буржоаског правног система и правке теорије, критиковани су почетном нашег века од стране извесног броја буржоаских мислилаца и теоретичара права, у које спада и Жорж Гурвич. Y својим делима „L’ldée du Droit social“, (1932), „Le Temps présente et L'ldée du Droit social", (1935) (')• Ж. Гурвич своје схвагање о праву као о социјалном праву изграђује кроз критику индивидуализма и иидивидуалистичког схватаља права. Већ у уводном делу своје книге ~L ’ldée du Droit social" ( 2 ), он наглашава да правни индивидуализам, задржавајући монистичку и статичку структуру коју je за собом оставило римско право, не може да прати ни оне промене које се у имовинско-социјалним односима дешавају у капиталистичким земљама, a још мање дубоке друштвене преображаје које собом доноси социјализам. Правни индивидуализам у претераној мери везује своје посматрање права за субјективне и личне елементе, не уочавајући да стварну основу права чгше друштвени односи, друштвене трупе, и њихова објективна функција у друштву. Формализам и формалистично посматрање права се по Гурвичу исто тако јављају као производ и последица иидивидуалистичког погледа на право. Он у уводном делу своје кгъиге измеВу осталог каже ... „Ништа није у толикој мери оштетило развој и смисао права и умртвило стваралачку снагу правпе науке као дубоко укорењене индивидуалистичке предрасуде које су створиле јаз између стварног живота и правних концепиија"... ( 3 ). Гурвичево схватање права израста како на критици индивидуализма, тако и на критици универзализма, универзализма где су појединац и индивидуа подређени друштвеној делини, коју у политичном и друштвеном животу представда држава. По његовом схватању, индивидуализам и универзализам, два привпдно супротставдена правца, не разликују се

(1) L’ldée du Droit social, (19321 и Le Temps present et l'ldée du Droit social, (1933).

(2) L'ldée du droit social, стр. I—ls.

(3) Ibidem, стр. S.