Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

169

ПРИЛОЗИ

Међутим, од obiix теоретских и апстрактних обележја којим Гурвич одређује појам друштвене целине, мислимо да je важније оно конкретно и друштвено значетье које Гурвич даје социјалном праву и групи у којој се оно ствара, кад у својој расправи „О будућој демократии" ( ,2 ) каже, да свака радна трупа, фудбалски клуб, привредно удружење, међународне организације, уколико врше одређену друштвену функцију и остварују неке позитивне вредности, могу да буду посматране као носиоци социјалког права ( 13 ). Y уводу своје књиге „Le temps présent et L’idée du droit 50с1аГТурвич одреВује социјално право и трупе где се оно ствара као спонтане и неформалне, ненаметнуге друштвене чиниоце и снаге, засноване на односима једнакости, који се својим правом супротстављају спољној паметнутој и хијерахијској структури друштва. Како под том наметнутом хијерархијском и формалном структурой друштва Гурвич подразумева пре света државу, то се и проблем социјалног права у суштини своди на отпор друштва према држави, на превазилажењу државе од стране друштва. Различити облици социјалнога права о којима Гурвич говори, који се стварају у различитим друштвеним трупами, посматрапи су пре света сходно степену њихове независности у односу на државу и њен апарат, као и сходно могућности да развију самоуправљање и социјално право, Као најпотпунији облици социјалног права јављају се они облици права који делују ван оквира државе, мимо ње и мимо њеног права. Као најпотпунији и чист облик социјалног права који делује мимо државе и њеног права Гурвич наводи право произвођачке заједнице. Произвођачка заједница не обухвата заједницу капиталиста, заједницу трустова и картела, већ заједницу пропзвођача, радника. Гурвич у својим радовима оштро критикује оно схватаље грађанских и буржоаских мислилаца који под појмом произвођачке заједнице подразумевају неприкосновеност приватне својине, слободу уговарања и слободу тртовања. Произвойачи свих земаља ce повезују и уједињују, иредстављајући међународну заједницу произвоЬача ( 14 ). Y свакој држави се ствара произвођачка заједница, као што ce и по појединим областима и гранама производње стварају уже произвоћачке заједниде у националним и међународним оквирима. Стална борба која се води измеЬу радника и капиталиста кроз штрајкове и револуције, указује на постојање произвођачког и радничког права као независног права. Борба социјалнога и индивидуалног права овде означава борбу радника и капиталиста, а победа социјалног права произвоЬачке заједнице значи да власништво из руку приватних сопственика и капиталиста прелази у руке произвођачке заједнице ( 15 ). Јачањем међународне свести код народа и појединаца јача и међународно право као један од облика права које превазилази оквире појединых држава, као један од облика чистог социјалног права. Међународно право предходи стварању међународне заједнице. Међународна заједница не може да буде схваћена ни као просто јединство ни као збир и скуп међународних суверенитета, а по Гурвичу она не може бити решена ни

fil) Le Temps présent ei L’ldée du Droit social, стр. 6.

(15) L'ldée du droit social, стр. 54—55.