Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

170

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

преношењем једног дела суверенитета са држава чланица на меЬуыародну организацију. Она може бити схваћена једино као сложена правна личност ( 16 ). Одвајањем дркве од државе и црква постаје организација чије ce право издваја из оквира државног права, те може да развија неко своје „самоуправљане", и социјално право. Како су односи у католичкој цркви били увек засновани на хијерархији и потчињавању, а протесгаптска црква се добровольно потчинила праву и правилима државе, то једино православна црква може да ствара неко своје социјално право ( 1? ). Као непотпуне облике социјалнога права Гурвич наводи оне облике права који остају у оквирима државе, али се ипак до извесне мере супротстављају држави и њеном праву и у оквирима државе представљају извесну противутежу. Посматрајући унутраппьу структуру државе у западням земљама, Гурвич се бави изучавањем оних друштвених групација, установа и организација чије се право до извесне мере из два] а и остаје независно од права државе и ко je као такве имају услова да у развоју демократских односа остваре своје самуправл>ање. По Гурвичу, у сваком друштву посте] е заједнице као што су нпр. породице, фудбалски клубови, разна културна и забавна удружења, која имају неки свој унуграппьи живот и односе и независно од државе развијају нека своја специфична правила, која се меЬутим не супротстављају и не косе са правом државе. Y ову врсту друштвених заједница Гурвич убраја и разне организације и установе са економским и привредним циљевима, које по његовом мишљењу не треба везиватн ни за право приватног власништва ни за државу. Он истине да се у савременим државама све вшпе изражава тежн>а ка ограничаватьу индивидуалист и приватног власништва, док се у социјалистич-Iсим земљама ово власништво потпуно губи те и његово штетно деловатье престаје. МеЬутим, по нему, овакве трупе представљају специфичне друштвене целине, које врше објекгивну функцију у друштву и стога им треба дозволити да развију своја правила као остварење социјалног права и самоуправлана ( 18 ). Он наводи и различите друштвене организације и трупе са идеолошким и другим циљевима као што су разне кооперације, политичке страйке, синдиката, чије право делује у оквирима државе a супротставља се праву државе. Y демократским земљама и разне децентрализовано установе као што су болнице, школе, универзитети, поште чији je рад регулисан правом државе и које je држава створила, задржавају неку своју унутрашну аутономију и самоуправу стварајући сопствена днсщшлинска правила. Овакве установе имају статус независних правних лица. YcTaHOBe, организације и разне друштвене трупе засноване на лично] иншшјативи и добровольном приступу самих граЬана представљају виши облик социјалног права у односу на оне трупе које су створене правом и законом државе, и у које су грађани прпнуђени да улазе. Не сма-

(1б) Ibidem, стр. 56.

(17) L'ldée du droit social, стр. 59—60.

(18) Ibidem, стр. 63, 64 и 65.