Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

376

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

„С обзиром на то да се читав ток управног поступка у једној ствари сматра као целина, првостепени орган дужан je после поништавања његовог решења да донесе ново решегье како на основу података и доказа прибављених у ранијем поступку, тако и према подацима и доказима прибављених у допуньеном поступку. Ако се на основу тог доказног материјала мора доћи до друкчијег чињеничног закључка од оног до кога je дошао другостепени орган, нема сметње да првостепени орган тако и учини ” (Пресуда Савезног врховног суда Уж. бр. 2216/59. од 13. 6. 1959. г.). На оне најчешће погрешке друтостепеннх органа односе се следепе одлуке у којима су заузета ова становишта: Кад другостепени орган,, решавајући по жалби, утврди да je првостепени орган неправилно ценно исказе саслушаних сведока и због те неправилне оцене донео негативно регаење за странку, дужан je да по жалбн поништи првостепено решење и да сам друкчије реши ствар (Пресуда Врховног суда Србије Ужбр. 11S83/59. од 3. 3. 1960. Ако другостепени орган утврди да у закону није било основа за доношење побнјеног решена, има то решенье да поништи, не упуштајући се у решавагье друтог односа који уошпте није био предмет решавања у првостепеном поступку. (Пресуда врховног суда Србнје Y. бр. 3697/64. од 21. 5. 1964. г.). Ако je првостепено решење донето применом законске одредбе која je била престала да важи, другостепени орган ће по жалби, поншптити првостепено решење. Уколико je потребно да се о дотичној управној ствари донесе решеае по одговарајућем важећем закону'', то решење донеће првостепени орган, а другостепени орган би решавао само ако би било жалбе против првостепеног решена, што je у складу са начелом двостепености. (Пресуда Врховног суда Србије У. бр. 13611/64. од 17. 2. 1965). За недовольно поштовање начела забране измене решена на штету жалисца у управној пракси карактеристична je пресуда Врховног суда Хрватске У. бр. 5644/57. од 22. 2. 1958. г.; Тужени управни орган неправилно je применио гфопис чл. 242. Закона о опћем управном поступку, кад je позивом на тај пропис преиначио првостепено решенье управе прихода Народног одбора опћине и ставку трошкова за материјал за одржавање и поправак возила у износу од дин. 104.912, која je била призната првостепеним решењем и одбијена од бруто прихода, поводом жалбе тужиоца против првостепеног решена додао бруто приходу односно чистом приходу. Тиме je на жалбу тужиоца као странке у поступку донесено решенье на гьегову штету и перед признаватьа трошкова за дневнице и возне карте, те банковних трошкова у износу од дин. 118.357 који нису били признати првостепеним решењем. По одредбн члана 243. став, 2 Закона о опћем управном поступку може се поводом жалбе странке из.мјенити првостепено рјешење и на њезину штету, из разлога предвиђених у члановима 262, 267. и 268. истог Закона. Таквих увјета за измје-