Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

378

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Судска контрола je интервенисала у свим таквим случајевима, уколнко je долазило до покретања управног спора, ништећи решења заснована на тим погрепшим схватањима. Тиме се стање поправило и обнова се сад правнлније примењује, али и даље има погрешака па и таквих којима се крше начела поступка. Ово се потврВује мноштвом судских одлука, од којих наводимо само неке, износећи заузета становишта у тим одлукама којима je органима свестрано осветл>ена обнова поступка. Тако, например; Евентуално погрешна примена материјалног закона не може бити разлог за обнову управног поступка окончаног правоснажним решењем којим je за странку конституисано неко право (Пресуда Врховног суда Србије Y. бр. 7084/57. од 6. 12. 1957). Кад се решење о обнови поступка доноси након што су баш измењени прописи материјалног закона на којима je засновано раније решење, ново решење по предлогу за обнову поступка има се донети применом одредаба матернјалног закона ко je су биле на снази у време доношења ранијег регаења (Пресуда Савезног врховног суда Уж. бр. 1139/59. од 7. 3. 1959. г.). Друкчији чшьеничыи или правки закључак из истог чхпьеничног и доказног материјала који je био употребљен у раније окончаном поступку, не може претстављати разлог за обнову поступка. (Пресуда савезног врховног суда Уж. бр. 328/56. од 20. 9. 1956. г.). Измењено правно схватагье ннје разлог за обнову поступка по члану 249. Закона о општем управном поступку. (Пресуда Врховног суда Југославије, Уж. бр. 2127/65. од 20. 3. 1965. г.). Кад се жалбом побија закључак о обнови поступка по службеној дужности и решење донето у обновљеном поступку, другостепени орган je дужан да претходно цени законитост тих аката с обзиром на одредбе Закона о општем управном поступку о обнови. Не може се другостепени орган упуштати у оцени законитости правоснаяшог решења којим je окоычан ранији поступак и евентуалну повреду материјалног закона у том решењу узети као разлог за обнову (пресуда Врховног суда Србије У. бр. 9487/66. од 16. 2. 1967. г.). Нарочита случајеви поништавања, укидања и мењања решења. МеБу иарочитим случајевима поништавања, укидања и мењања решења, с обзиром на њихов значај и честа скретања управне праксе у њиховој примени, од нарочитог су интереса поништавагье и укидање коначних решена по праву надзора и укидање односно мењање правоснажног решења уз прнстанак странке или по захтеву странке, на ко ј има ћемо се зауставити. Поншитавање и укидање по праву надзора. Одредбама ЗУП-а предвиВено je поииштавање коначних односно правоснажних решења по праву надзора, као дужност надзорног органа, и укидање таквих решења само као овлашћење надзорног органа. У оба случаја прописали су строги услови за интервенцију надзорног органа.