Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

380

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

до повреде махеријалног закона, ипак се у таквом случају не ради о повреди матсријалног закона, коју има у виду члан 262 став 2 ЗУП-а.“ Исхи je став Врховног суда Југославије заузет у низу негових пресуда, примера ради пресуда Уж. бр. 3485/69. од 5. 6. 1959. г. у којој je изражено то чврсхо схватане судске праксе: „Неправилно и непотггуно утврВено чшьенично стање може довести до повреде материјалног закона, али се у том саучају не ради о очигледној повреди о којој je реч у члану 262 став 2 ЗУП-а. Према томе, другостепени орган не може по праву надзора укинути коначно решене због непотпуно или неправилно утврВеног чињеничног стања.” МеВутим, појавила се критика тих схватања судске праксе и има мишљења да je исувише круто искључити сваку могућносг извоВена очигледне повреде материјалног закона из утврВеног чињеничног стана на коме je засновано коначно решење, чак и онда кад je очигледно да je то чшьенично стане погрешно утврВено. И сад имамо, под утицајем те умесне критике, извесну еволуцију судске праксе у смислу еластичнијег схватана које допушта извоБење очигледые повреде материјалног закона, као разлога за укидање коначног решена, и из очигдедно погрешно утврВеног чшьеничног стана на коме се базира то решење. То ново схватане судске праксе изражено je у пресудн Врховног суда Србије У. бр. 8422/64 од 21. 10. 1964. г., коју je потврдио, одбивши жалбу странке, Врховни суд Југославије својом пресудом Уж. бр. 1370/65. Наводимо потребан део образложења пом. пресуде Врховног суда Србије: „Одредба материјалног прописа чијом применом je тужиоцу признато право на накнаду због одвојеног живота од породгще, то je члан 40. став 1. и 2. Уредбе о накнадама путних и других трошкова јавних службеника. Према тој одредби тужилац као лице које je примљено у службу на основу конкурса, могао би да оствари право на накнаду због одвојеног живота од породице само ако je у конкурсу назначено да му та накнада припада, како je то изричито цредвиВено у тој одредбе. Спорно je да ли je означеним ожалбешш решењем очигледном повредом те одредбе пом. материјалног прописа тужиоду признато право на накнаду због одвојеног живота од породице, као што je то утврдио тужени орган као надзорни орган. По оцени овог суда у питатьу je очигледна повреда те одредбе, таква повреда коју члан 262, став 2, ЗУП-а предвиВа као основ за укидање коначног односно правоснажног решена, као и основ за измену ожалбеног решена на штегу жалиоца. У образложену ожалбеног решена НОС Шабац 05 бр. 10972/1 од 29. 12. 1962., којим je тужиоцу призната накнада због одвојеног живота од породгще од 1.11. 1962. г., наведено je за тужиоца да je „примљен у службу НО среза Шабац по конкурсу од 17. И. 1961. г. уз услов да му се обезбеди стан, а док се не обезбеди