Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

383

СУДСКА ПРАКСА

IL УПРАВНИ СПОР И ЊЕГОВО ФУНКЦИОНИСАЊЕ Пре скоро пуних 18 година je Законом о управним споровима уведен управни спор у наш правый систем. Он je у том периоду дубоко пустио корене и дао неоспорне резултате у заштити права грађана и учвршћивању законитости, тако да су ишчезле и последње сумње у његову оправданост. Упечатљив je податак да je за 15 година постојања управног спора, закључно са 1967. г., у целој земљи решено око 300,000 управних спорова, око 20.000 спорова годшшье. Од овог укупног броја спорова у целој земљи на Врховни суд Србије, подразумевајући и његова тадашња одељења у Новом Саду и Приштш-хи, отпада 47,5%, а у означеном укупном броју спорова je 37,1% спорова против аката органа социјалног осигурања. 0). Управни спор за оцену законитости управних аката. Управни спор остао je непромегьен, сем неких битнијих измена и допуна приликом ньегових усаглашавања са новим Уставом од 1963. г. ЬЬеюво основно обележје јесте да je то управни спор за оцену законитости. Суд у решавању управног спора се ограничава на свестрану оцену законитости управног акта, и у погледу правилности проведеног поступка и у погледу правилности примене материјалног прописа. Ако утврди да je управни акт незаконит било с формалне или матер ијалне стране суд поништава управни акт и враћа предмет туженом органу на поновно решавање, у складу са обавезним примедбама суда на поступай и његовим обавезним правним схватањем махеријалних прописа. У случају поништаја управног акта суд, дакле, не решава управну ствар, него предмет враћа органу чији je акт поништен, да он то учини у прописаном року, строго се придржавајући примедаба и правног схватања нзнетих у обавезној судској пресуди. Суд нма и законско овлашћење за пуну јурисдикцију да уз поништај управног акта реши и саму ствар ко je je по првобитној законској одредби било утлавном ограничено на ствари социјалног осигурања, а према новелираној одредби Закона о управним споровима кад суд нађе да се оспорени управни акт има поништити, може, ако природа ствари то дозвољава и ако подаци поступка пружају поуздан основ за то, пресудом решити саму управну ствар. Законско овлашћеВе за пуну јурисдикцију, по условима за које je везано и у пракси врховних судова, изузетног je карактера. И за време важења раније законске одредбе о таквом овлашћењу само у стварима социјалног осигурања и под садатњом одредбом којом се то овлашћење проширује, сасвим су изузетни и ретки случајеви да je суд, поништавајући управни акт, решио и саму управну ствар. То показује и податак да je Врховни суд Србије у 1969. г. на хиљаду управних спорова које je решио, свега у четири управна спора, уз поништај управног акта, решио и саму управну ствар. Судска контрола законитости у управном спору најчешће се критику! е у овом погледу. Замера се што суд у' случају поништаја незаконитог управног акта не иде даље решавајући и саму ствар, него то оставља органу чији je акт поништеп, па то доводи до поновног управног поступка и ре-

pi Ови и остали наведени подаци узети из годгашьих извештаја Врховног суда Србије и Врховног суда Југославије.