Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

421

ПРИЛОЗЫ

право на лротивљење тужбом има и онај који je неком процесном или ванпроцесном радњом оштећен, или онај чији je интерес таквом радњом угрожен (чл. 601). Оно што je овде још необично, и што се показује као неразумднво, то je да подносилац има у парници положај туженог (!). (Не искдучујемо могућност омашке у немачком преводу који гласи: Der Widersprechende hat im Prozess die Stellung des Beklagten чл. 603). Брачни спорови. Y глави о поступку у брачним споровима пажњу привлачи неколико одредаба. Прво, ако један од супружника умре у току спора, а пре тренутка у коме се одлука випlе не може напасти касацијом, спор се сматра ликвидираним. Међутим, спор о постојању или о ништавости брака (дакле, не и спор о разводу) прекида се ако су наследници овлашћени да поднесу тужбу (чл. 623). О питању постојања и ништавости брака не може се одлучивати инцидентно, него само по тужби која je на то управдена (чл. 628 и 629). А ете ые може бити сведок у брачном спору родитеда (чл. 620) једна одредба која, нарочито ако се ради о малолетнику, има своје дубоко оправдање кад се иомнсли какве тешке последице може на гьегову менталну равнотежу да има морални притисак коме je он изложен између два родитеља. Y италијанском праву малолетна лица испод 14 година могу да буду испитана као сведоцн кад je њихово саслушање потребно због нарочитих околности (art. 248. Codice di procedura civile). По Гражданском процесуалном кодексу Руске СФСР, приликом саслушања малолетног сведока суд консултује педагога (чл. 173). Спорови о очинству. Ни питање очинства не може бити решавано као претходно (чл. 641 и 642). Y погледу статусних тужби које су набројане као Moryhe у односима између родитеда и деце, Законик у многоме подсећа на немачко породично право. Таква тужба може бити спојена са оном којом се покреће брачни спор и кад то одредбе о месној иадлежности не би допуштале. Аа поменемо и то да правноснажност не дејствује према трећем којн у спору није учествовао, a присваја за себе однос родитеддете или очинску власт (чл. 639). Овом одредбом која je такође преузета из немачког Законика о поступку одступа се од принципа да преображајна пресуда дествује erga ornnes. Претегао je принцип да се о праву једног субјекта не може одлучивати ако му није дата прилика да у спору то право брани. Супротно нашим законима, Законик садржи одредбе о стварној легитимацији (чл. 640). (Из разлога које нисмо могли из законског текста да докучимо, редактори нису унели одредбу о легитимации за тужбу ради утврђења ванбрачног очинства.) Y спору у коме се оспорава брачиост детета, Законик даје на питање легитимације одговор који се разликује од немачког (али и од југословенског) права: тужбу може поднети само отац, а тужени морају бити дете и мати. (Ако je ова умрла, тужба мора обухватити >ьене наследнике.) Такво уреВегье одговара једном патријархалпом схватању, и као такво није прихватдиво за друштво засновано на принципима социјалистичког хуманизма. Тиме нисмо рекли да се никаква примедба не може упутити решењу питања легитимације које je ВС Југославије дао својим тумачехьем одредаба чл. 28—31. 030РА-а. Прво, мислимо да најблаже речено диску си ј у заслужује схватање по коме мајка мора бити обухваћена тужбом увек, поготово кад спор пскреће дете. Не би ли било боде да, уместо обавезног укључења у спор, мајка буде по