Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

424

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

свои уређењу слично грчком законику: за радне спорове су искључиво надлежни инокосни и зборни државни судови, према вредности спора; парници претходи обавезни покушај мирења пред представницима послодаваца и радника (ari. 428 С. Proc. Civ.). Избрани суд. Поступай пред избраним судом je сличан југословенском. Разлике су од секундарпог значаја. Изрично je речено да избрани суд одлучује о својој надлежности, осим кад je у уговору што друго одређено (чл. 948).Занимл>иво je да се Законик изрично не изјашњава о шпану самосталностн компромисорне клаузуле. За случај да арбитри које су странке заједнички именовале умру или одбију да врше своју дужност, a није предвиђен начин на који се одреБује замена, Законик прописује да уговор о избраном суду престаје да важи (чл. 496). Из ове одредбе која гласи исто као и §1033. немачког Законика о поступку проистиче да се парница о арбитражном уговору може у горњој хипотези да води по тужби за утврђивање да тај уговор не постоји. Y ЗПП-у je, као и у аустријском праву, за нети случај прописано да свака странна може тужбом захтевати да суд „прогласи престанак важности” уговора (чл. 442). Овде je, дакле, тужба преображајна. Y погледу недостатака пресуде, Законик, по угледу на нека друга права, спроводи разлику између разлога који пружају основ за укидање пресуде и разлога који пресуду по сили закона чине трајно непуноважним актом. Y првом случају тужба има преображајни характер и може се поднети у року од три месеца. После тога недостатак постаје правно ирелевантан (чл. 958—961). Пресуда je ништава ако уговор не постоји, или ако je заклучен у ствари у којој арбитражно суђење није допуштено или у којој je као странна учествовао непостојећи субјскт. Ова тужба je декларативна, и није везана за рок. Ништавост се може истаћи и приговором (чл. 962). Питање je колико je предње разликовање доследно изведено. Аок непостојаље уговора чини пресуду апсолутно ништавом, дотле развргнуће првобитно постојећег уговора представлю основ за поништај пресуде која je после тога донета. Чиме се објашњава разлика у характеру тужбе у ова два случаја? И у једном и у другом, уговор у време доношена пресуде не постоји. Привремена извршност. Поводом извршног поступка, од значаја je указати, прво, на то да Законик предвиЬа једну установу коју прописује и немачки Законик о поступку, a која je нашем праву непозната. То je привремена извршност (vorläufige Volstreckbarkeit). Суштина установе лежи у томе што за разлику од извршења ради обезбеђења у нашем праву тражилац извршена, на основу неправноснажне пресуде, постиже намирење, које je привремено и зависи од коначног исхода спора. Ако тужбени захтев буде одбијен, суд доноси одлуку о повраћају у стање које je постојало пре извршења. Својство привремене извршносги суд додељује пресуди само на пницијативу тужиоца. (Супротно томе, у иемачком праву суд то чини, по правилу, по службеној дужности.) Као услов за ово извршење, Законик не прописује за повериоца терет да учини вероватном опасност да се неће моћи намирити. Уместо тога, прнхваћена je широка формула да ће суд признати извршност у случају у коме за то, по његовој оцени, постоје особити разлози или у коме би одлагање пзвршеља знатно оштетило победничку странку. Y неким случајевима суд се не упушта у оцену,