Bilten Bitefa

e••.....•...........................................................

047

Milosav Mipkoviđ, kritičan: "Sie je "Julija Cesana". A,{inače, jedna vvata folkloynog atvanalaštva, koje has, Bvnopljane, čini vadoznalim - ha .dečji hačih, kao što oni to ha dačji način čine.

Muharem Perviđ, kritičap:"Gleđao sam to dva puta! (primedba – Popviđ je to video u Širazu)

eee.e.s•..99'!0%e0B e o e e e eo BB Oe o o gt :·

Žavpko Komanin, hyritičap:"I ja bih to gledao dva puta!".

ee••*e•.... .•..•...............

Vžada Stamenković, kritičar: MA ja tri puta!

••...........a.a.....................................................

048 IZAZOV BUBNJEVA RAZGOVOR SA DUROM LADIPOM, VODJOM TRBATRA CULTURAL THBATRE IMTERNATIONMAL

Dvanaest dpžava Nigerije na okupu dpži njihov način igranja + pevanja te ohne tako formiraju jedno kulturološko područje. dedan đeo naše kultue –- magiju i čanoliju videli ala vVeče?ba9O, zekao Je Duvno Ladipo ha početku rasgovo?ba.

Naša predstava, maša Jopuba opera, govori o životu najveđeg i nadjplemenitijeg vodji naših nanoda – o kralju Šingo. On je i bio hrabar 1 krupan, narod ga se bojao. Imao je preko pet stotina žena

Z isgrađio je čvrstu kraljevinu, ali je morao da umze sato što nije želeo da njegov rob preuzme presto. Dakle, to je priča o tome kako je čoveh načinžeh bogom, da bi bio uvek slavljen. Ljuđi dalje veruju wu hjegovu mođ, njegove pristalice prizivaju wjegov đuh. Kada je umizao nebom su se prolomili oblaci, a kuđa njegovih neprijatelja su se sapalile. I sato je nanod počeo đa ga veliča

Žž da veruje da đe svako ho mu se suprostavi biti wništen mundjom.

TI ja verujem da duh velikog čoveka može da ga nmadži?vi. Zato se 1 dižu aepomenici { oko njih odpšavaju svetkovine čiji je sadžaj

{+ smisao u obožavanju. Tako je 1 naš komad poetičan, Ros pesmu sasnajemo kako je Šango bio veliki i istovnemeno tako slab čovek.

Oba-Koso je {istovijsha drama. Maša je namera da prikažemo živote velikih ljudi, istorijske dogadjaje narnodae svetkovine, tako da sve ovo ne bude sabovavljeho.

Ma pitanje Sepgeja Harašiđa o evropskim uticajima u predstavi, Duno Lađipo je odgovonio da je ona gradjena isključivo na njihovim izsvormnim oblicima i sad»žajima.

Ma pitanje Mihajla Nikoliđa da 11 su u bilo kakvom dodiru sa e?VbPoOD' skim posorištem, Ladipo je odgovonio da na njihovim uhivepszttetima evropska drama biva igrana i proučavana, ali da se dada takodje

+ njagovo pozorište predaje + uči.

Jovan Čipilov prisetio se susneta u Migepniji sa Pitenom Brukom + njegove prepo»vuke upravo teatra Dua Ladipa.

Da, vekao je Lađipo. Bruh je boravio u načem posorištu dve nedelje a u Afpčezi snatno đuže. On je u našem vađu pronašao nešto što đo tađa nije imao prilike da sretne, to je uticad bubnjeva na pohašacnje i dežanje glumea. Mjihova hipotička mođ. Ovu pojavu proučava– 17 smo i prilihom dvodnevnog susreta u Parizu.

eeTe...........·.......................................................