Bitef

55

sa breed & puppet pozorištem intervju sa peterom schumannom

PITANJE: Šta pokusavate da učinite?

SUMAN

Pokušavamo da radimo neposredno sa iznutricom_ ljudi Vraška stvar.

PiTANJE: Što upotrebljavate maske I lutke či Ji izraz se ne menja?

SUMAN

O, one se strahovito menjaju. Lutke imaju izvanredne mogućnosti u lieu, u telu i rukama, Ja ih pravim ne kao slikar, već kao glumac. Eksperimentišem sa njihovom kmtošću i nezgrapnošću. Prešao sam sa malih lutaka na džinovske posle pósete jednom sicilüanskom pozorištu u kom se upotrebljavaju velike lutke. Video sam samo malí odiomak iz komada koji traje preko cele godine a igra se svake večeri dva sata sa velikim, teškim lutkama. Igraju samo za mušku publiku. Lutke su napravIjene od tvrdog drveta i metala. U sceni bitke sudaraju se i vitlaju po vazduhu desetak lutaka. Svaka lutka mora da je teška oko četrdeset-četrdeset i pet kilograma. B¡lo je to najveće pozorište koje sam ikada video . . . Uzgred budi rečeno, ti mladići žive sada na Coney Islandu. Rade kao mehaničari. Vise se ne bave pozorištem. Pravili su predstave obično u Mulberry ulici u Little Italy-u. Vise nema predstava.

PITANJE: Sta je to bilo dobro, u sicilijanskom pozorištu?

ŠUMAN:

Bilo je vanredno, jer su glumei izmislili način kazivania

način orevodenia i stvarania realnosti. koia ore sveaa definiše realnost. iako nisam razumeo ni reči sioiliianskna dijalekta, ja sam bio u stanju da osećam čistotu tog pozorišta. Pozorište u savremenom svetu je izlišno, Mi moramo ili da nademo svrhu pozorišta ili da ga napustimo. Mi smo naše pozorište nazvaii The Bread & Puppet (Hieb i lutka] jer smo osetili da pozorište mora da bude tako nasušno kao hieb.

PITANJE: Da Ii i danas verujete u to?

SUMAN

Nekada sam se nadao, vise se ne nadam. Mada, zaista, još verujem u to. Video sam sijaset protesta, a malo pokreta. Kastro u Kubi, eto to je bio pokret. Ostali protestuju: protiv Vijetnama. Hipici. Nova levica. Ne volim što sam Bread & Puppet nazvao protestnim pozorištem. Svima je ñama do guše Vijetnamski rat, ali pozorište mora da učini vise od protesta.

PITANJE: Ali vaše pozorište se povezuje sa politikom protesta.

SUMAN

Jednom smo bill pozvani da ¡gramo za Komunističku partiju. Mi smo se odazvali. Mislili smo da je komad debar i da saopštava neke osnovne istine ali nismo uspeli.

Drugi put smo isti komad igrali za veoma malu publiku na trgu i išlo je fantastično. Naš ¡edini protest je protest protiv rat. Nas ne zanima ideologija. “”"

PITANJE: Dali se mnogo bavite satirom?

SUMAN:

Mrzim satiru. Ona je previse laka. Kada upotrebljavam neki Džonsonov govor, činim to iz dokumentarnih, a ne sati rični h razloga. Volim da pišem uz pomoć magnetofonske trake da čujem šta svet priča.

PITANJE: Mislim da je politička satira demodirana, jer su političari toliko pred našim očima da su postali svoja sopstvena parodija.

SUMAN

Ne, nije tačno. Naši »lideri« još se nisu prikazali kao budale. U ovom društvu oni su još filmske zvezde. I oni to žele. Njihova moć je patetična, all stvarna.

PlTANJE:Primetio sam da ekstremno pozorište bar u Njujorku umesto umetnosti prikazuie svoju angažovanost. pozonšte je cesto gore od buržoaskog.