Bitef

56

SUMAN;

Mislim da niste u pravu. Verujem ako je njihova angažovanost dovoljno iskrena, da će umetnost dodi sama od sebe. Video sam niz trupa koje je vise zanimalo da vredaju svet negó da se vežu za publiku. Ne može se samo pokušavati da se publika šokira. To će joj biti odvratno. 1 to je jeftino; ako pokušavate da prodrete u publiku onim što hocete da dobijete od nje, vi ste na konju . . . Nije neophodno da revolucionišemo pozorište. Možda ce se najbolje pozorište ako se uopšte pojavi razviti iz najtradicionalnijih formi. Neko malo pozorište koje prosto pokušava da učini ono što ne postoji u ovoj zemlji. Mi nemamo svoj oblik commedia dell’arte.

PITANJE: Nedavno sam dúo da nameravate da napustite Njujork i odete nekuda na selo. Zašlo?

SUMAN:

Zbog smrada, Zbog stuba prašine koji vidite kad se približite Njujorku i prljavštine ispod noktiju.

PITANJE: Ko b¡ vam tamo bio publika?

SUMAN;

Drveće. Farmer!. Mi nećemo da napustimo grad radi nove društvene akcije u novim okolnostima. Mi prosto želimo da odemo ¡z Njujorka, jer je previše smrdljlv I prljav. Osim toga posao »profesionalnog protesnog pozorišta« čini mi se nije baš dobar. Mislim da naš posao nije da protestujemo, već da kažemo šta treba redi I što osećamo da je dobro da kažemo.

PITANJE:Zar protest ne može biti rad?

SUMAN:

Obično ne. Čovek protestuje jer oseća da nešto nije u redu. On ustaje I vice. Protest mora biti spontan. Kad postaje profesija oseća se da je lažna, Dobra protestna predstava nagoni publiku na smeh . . .

PITANJE; To što kažete kao da negira ulogu Bread & Puppet pozorišta.

SUMAN:

U pravu ste. Ono nije dobro kao profesija.

PITANJE: Duša vašeg pozorišta su predstave na ulici.

SUMAN:

Da. Al i nemamo uvek priliku. Ñama je potrebna dozvola.

PITANJE: Da II gledaoci reaguju drukčije na ulici i u sali?

SUMAN;

Mi smo ¡malí naše najbolje a i najgluplje predstave na ulici. Katkada je poenta u torn Sto ste na ulici. Ljudi su zaustavljeni na svom putu da vide te velike lutke, nešto teatarski izvan pozorista. Ne mogu da se ponašaju kao da su platili da »vide nešto«. Iznenada nešto se pred njima odigrava, nešto se suočava sa njima.

PITANJE: Dali se to suočavanje pretvara u akeiju? SUMAN;

Niko ko igra predstavu, svira muziku, govori nema odredenu ideju o tom šta bode da postigne kod svoje publike. Ti kažeš šta bodes da kažeš u nadi da dete shvatiti. Posledice tvoie akeiie ie u orilidnoi meri izvan tvoie knntrnlß. (

PITANJE: Kako ulične predstave utiču na vašu estetiku?

SUMAN:

Niste uspeli sve dok vas ne razume petogodišnja devojdica. Ako ona shvata, shvatiće I odrasii. Predstava gotovo da treba da bude glupa. Ona mora biti strahovito usredsreCfSnä” F9J llirs , lizilet--je'potrebniji na ulici nego u pozo-' rištu. Unutra možete da se oslonite na tehniku, da pojacate dijalog, a na ulici možete da uspete jedino ako ¡mate na umu šta treba učiniti. Sve mora biti usredsređeno. Inače postaje bledo i ružno, ako vam utroba nije u onom §to kažete. Ulične predstave su ñas naučile kako da se koncentrišemo.

PITANJE:Zašto publika reaguje drukčije na ulici? SUMAN:

Drugo je kada šetate belog slona po NjujorKü a drugo kada vozite taksl.

PITANJE: Kako razvijate predstavu? SUMAN:

Pokušavamo na razl¡cite načine. Katkada se ¡gramo sa lutkama, pokušavajući razl ¡cite pokrete. Kadkada podinjemo muzikom, a završavamo politikom. Mnogo zavlsi od prostora i da l¡ radimo sa malim lutkama ili lutkama u natprirodnoj velidini.

PITANJE: Da ii upotrebljavate dijalog? SUMAN;

Da. All ne upotrebljavamo tekst kao takav. Mi animiramo lutke i improvizujemo sa karakterima. Svaki pokušava da oseti šta bi govorila jedna odredena lutka. Prave reel ostaju otvorene. Kadkada upotrebljavamo naraeiju praćenu nemom radnjom. Dijalog zavisi dobrim delom od veličine lutaka. Ginjol je dobar za dijalog. Velike lutke nisu dobre za dijalog one nikada ne izgledaju kao da govore. Sa velikim lutkama mi gotovo uvek upotrebljavamo jednog jedinog govornika koji ne skrivajudi se govori za sve lidnosti.

PITANJE: Kakav je odnos između velidine lutke i pozorisne estetike?

SUMAN:

Veoma male lutke su najbolje za komediju. Stvarno velike lutke su najbolje kao bufo. Srednje lutke su veoma dobre za dramu.

PITANJE: Kako ste dosli do osrednje veličine vaših lutaka?

SUMAN:

Naše najveće lutke su ¡male pet i po metara. Kada sino ih napravili, pokušali smo da vidimo šta se sa njima može učiniti. Lutke irnaju fantastičnu mod. One mogu da su smešne i jezive. One mogu da kažu stvari koje glumci i pisci ne mogu reći. Baš zbog njihove velidine. Spomenuo sam sicilijanske lutke. One su bile samo metar i po velike, a bile su natprirodno velike.

PITANJE: Zašto? SUMAN:

Pokreti ljudskog tela su tako složeni harmonidne pojed i nosti ljudskog tela dine skladnu celinu. U lutaka pokret je jednostavan i bez komplikaeija nema mnogo pojedinosti i deluju vede i modnije.