Bitef

58

PITANJE: Zašto prikazujete predstave na tako različitim prostorima?

SUMAN:

Jer su i naši komadi grubi, sirovi. Mi ne težimn stiliznvanim doqadaiima ko¡e počivaju na scenskim tananostima.' üa~n~ qlumac preval i u.lë — LcLb mla ni a ü "ovoitl ilí nnnrp prnstnru tr * qmMpredstavn terina je predstava na malom podiumu a druga na velikoj livadi. Igrali smo na ulicama, na kamionu, na drvetu, na livadi, u manastiru. Kada smo igrali za kaluđerice Manhatanvil koledža bili smo na ogromnoj livadi. Kaluđerice su se šetale okolo i posma(rale lutke pre negó što smo poceli. Onda smo došli tačno među njih i one su nam napravile mesta. Kada je radnja dozvoljavala, one su se približavale i slušale izbliza. Rosie predstave prati le su nas, uzele nasu rekvizitu i oblikovale pravu procesiju.

PITANJE.MisIite da je pozorište lutaka vrednije negó živi glumci?

SUMAN:

Ja zaista ne volim odviše normalno pozorište. Ali bi lo je dobrih pozorišta reportaže, reiigiozne službe, te stvari još ¡du. I grčko pozorište, egipatsko pozorište, kinesko pozorište.

PITANJE; A moderno pozorište, tridesetih godina?

SUMAN:

Naše pozorište je još u tridesetim godinama. Svi se još naslanjamo na tu kulturnu revoluciju.

PITANJE: Ko je nasa najbolja publika?

SUMAN:

Deçà. I Ijudi koji se slučajno nađu na određenom mestu. U Montrealu najbolja publika su bili Ijudi koji su radili na Expo-u, čistači, cajkani. Publika koja ne ¡de u pozorište je uvek najbolja.

PITANJE: Kako vam je velika trupa.

SUMAN:

Mi se ne smatramo trupom. Svaka predstava je drukčija. Teško je naći Ijude, kadkada se svi pretvaramo u stolare. Putujuća trupa. Ima mnogo entuzijazma.

PITANJE: Kako zarađujete novae?

SUMAN:

Niko ne prima piatu. Naplaćujemo dolar za predstavu u zatvorenom prostoru. Ništa na ulicama. Primamo priioge. A kada primamo porudžbinu tada nam plaćaju. Pokušavao sam da se obratim raznim fondaeijama, ali nam nisu dali para iz pol itičkih razloga.

PITANJE:Što se zovete pozorište Bread & Puppet? SUMAN:

Hieb znači hieb. Nešto nasušno. Mi ga delimo za vreme i posle predstave.

PITANJE: Zašto? SUMAN:

Voleli bismo kad bismo mogli da hranimo narod.

Tulane Drama Review, zima 1968 Izdavač: Richard Schechner