Bitef
došlo je do identisanja događaja na sceni i u gledalištu. Publika zarobIjena pokrivačem od talas papira počela je da reaguje i da ga cepa u trenutku kada se sličan ritual odvijao na sceni. Naduvavanje plastiénog creva u jednom momentu zadovoljavalo je svojom prostornom arabeskom koja se samostalno izvodila pred gledaocima, da bi veé u prvom dodiru sa publikom izazvalo snažnu reakciju. Ponuđena igra prihvaéena je i za trenutak slobodno razotkrivanje instinkta i direktno učešće postali su sastavni deo permanentnog akta ove manifestacije.
(Eilten Bitefa, 2. X 1968)
la mama kupuje gusle
Ellen Stewart, poznata po svom nadimku La Mama, došla je direktno iz Njujorka na BITEF na sastanak Okruglog stola i Inicijativnog odbora za osnivanje Međunarodnog pozorišta Mladog autora.
Ellen Stewart slobodno vreme provodi u potrazi za nacionalnim instrumentima jugoslovenskih naroda. Jude je uspela da pronađe jedne izuzetno lepo izrezbarene gusle. Sada je u potrazi za makedonskim zurlama. ( Eilten Bitefa, 2. X 1968)
dijalog sa ansamblom ’snahe’
U prisustvu svih članova ansambla »SNAHE« (i umetničkog i tehniékog) juče je održan dijalog sa Peterom Gillom, rediteljem predstave. Na sve pokušaje poznatih beogradskih pozorišnih ličnosti da u Gillivoj režiji vide sistem koji bi bio sinteza sistema Stanislavskog i sistema Berta Brechta, Gill je odgovarao da je mimo svih sistema želeo da režira ono što je u Lawrenceovom tekstu napisano, pa se éak ogradio da je takav pristup tipično engleski empirizam. Odbijao je da u fizičkim radnjama ko je traju neobično dugo želeo da naglasi apsurdnost predmeta, čak éitavog sistema reizma, veé da je tako predviđeno u tekstu drame. U svim odgovorima Petera Gilla oseéala se zapravo ironija i samoironija. Tako na pitanje dr. Hugo Klajna da li poznaje umetnost Mejerholda, mladi reditelj je odgovorio da je viđao njegovu sliku po udžbenicima. ( ...)
(Večernje novosti, Beograd, 3. X 1968)
puding tek na kraju
Piter Gil, reditelj »Snahe« za okruglim stolom BITEF Puna dva sata za Okruglim stolom BITEF-a mladi reditelj Piter Gil bio je bombardovan komplimentima i duhovitim provokacijama. Duhovit je bio i mladi reditelj, koji je spremno i spretno odgovarao na mnogobrojna pitanja. Jer, oduševljenje za njegovu režiju »Snahe« D. H. Lorensa, prikazane sa velikim uspehom na BITEF-u, nisu prikrivali ni gle-
daoci ni pozorišni stručnjaci. Inače, predstava »Snaha« bila je pravo iznenađenje: reditelj Gil se nije libio da na scenu prenese pravi pravcati život ne samo ljudi već i predmeta. Glumac u »Snahi«, na primer, razbija pravo pravcato jaje, a ručak se
odistinski kuva i puši. Zašto ste Lorensa otkrivali kao dramskog pisca? Mislim da niko drugi ne voli ovaj komad osim mene. Lorens je izuzetno subjektivan i intenzivno strastan pisac, koji pritom nije izgubio sposobnost da posmatra stvarnost. A stvarnost je uvek diskutabilna stvar. Inače, svojevremeno su se i pozorišni stručnjaci čudili i govorili; znate li da je Lorens napisao dramu! Zašto vaši glumci odistinski jedu na sceni? Mislio sam da će biti lepo da ljudi jedu na sceni. To je uvek bilo zabavno kod nas. Mislim da se scenama jedenja vaša publika više smejala, ostalo je prihvatila na isti način. Vaša publika je reagovala kao bilo koja publika kod nas. Kako ste došli od »opredmećenog pozorišta«, do pozorišnog reizma? Kad režiram nisam od onih koji mnogo veruju u teoriju. Verujte mi nisam imao nikakvu koncepciju pri režiranju. Hteo sam samo da predstavim orkestraciju Lorensovog pisanja. A što se tiče predmeta i rekvizita, kuvanja i tako dalje mislio sam da je to dobar način da se glumac koncentriše na sebe. Ja zaista nisam znao da će umivanje trajati toliko dugo. Sem toga, jelo je teško spremiti: u prvom činu majka počinje da pravi puding, u drugom
22