Bitef

najavljujuči moderno doba. Vrlo brzo, kroz jedna pukotinu upada bueno stado turista, a za njim i sve bolesti duba i tela. Novae leti. Oči seraju. Prostakluk i krajnja ruznoća vladaju svuda; Sr ene mar ame, bezvredne sit nice, gramofon koji urla » One Step«, zagluSujuća buka ariona, gumę za žvakanje, cigarete, konzerre, uniforme americke rojske, kisobrani. Blesari glas yódica obareStara nas o oroj tu znój dekadenciji. Ismejaranje se postepeno zaostrara. Neki dresirani majmuni prodaju njihoru istinu pred rratima mnogobrojnih bótela, koji ih nagraduju sa pokojim novčićem. Ostaje samo osamućenost, pritajena mrïnja, g ner obesprarljenog narada, srest koją se rada, ćutanje puno prezira, o kojem se sa gorčinom govori u tiho otpevanoj pesmi. Po zavrSetku predstave, neki nepoznati čovek postavlja nam pitanje: zar nije zlo, koje je naneto Eskimima, jos reće, kada su žrtve Azijati, Crnci ili Indijanci iz Južne Amerike? Sta smo uradili da im pomognemo ? A istina je, и stvari, da sто sri кri vi. ЯИШ Praćeni publicitetom » Red Buddha Щ Theatre «, stigli su nam u Zirih ■ P ct mladih glumaca, autor i re & ser islandskog Narodnog y XJ pozorista, koji su živeli sa Л Eskimima i posmatrali ih gSPÇji'O prilikom njihovog rada i lova, proučavajući istovremeno i njihove običaje, da hi и dvorani restorana »Beli vetar« prikazali je dnom izguhljenom civiUzacijom. |9шргГ В To vece hilo je najveći pozoriSni JBn dogadaj za poslednjih nekoliko . -N godina. НШ Na jednostavnom daščanom SfE h Ш podijumu, sa najnuïnijim rekvizitima, ukazuje nam se ledeni predeo i hiljadugodisnji rituali. Posmatramo ih и lo vu na fokę, u kajaku, и pesmi i igri, и borbi i smrti. DožJvljavamo najdublje uíiske postignute Skrtim gestovima, koji svojom dubinom podseéaju na atmosfera zacaranosti kod Bergmana iii Troella. V tu zatvorenu eskimsku kultura prodire jedan novi svet, koji donosi svu razornu snagu zapadnę civilizacije. Urođenici, suočeni sa bukom ariona, maSinama, konzervama i gumom za zrakanje, postoju i sami dresirani potroSači industrijalizovanog druStva. I ne samo to, zbog svemoćnog uticaja masovnog turizma, pretvaraju se и folklorne lutke za prikazivanje i klovnove koji imitiraju autentični život. Posledice su potresne : još jedino u dalekim oblastima Grenlanda i na obalama Sibira i Aljaske mogu se naci Eskimi, koji se nisu odrekli svojih zavičajnih tradieija, jer im je uvezeni »moderni« evropski društveni poredak iskopao grob. U celini, ovo umetničko ostvarenje je tako sadržajno i uzbudljivo, da bismo onom oduševljenju na koje su nailazili и celoj Evropi, dodali još samo jednu želju da Fanal

pomogne и spasavanju eskimske kulturę. ( Neu Züricher Nachrichten 7. 6.1975) • Bio je to ĘĘ^ P l° larnoB s jÍ an jjn a yski m zemljama. Predstave su bile odr jane u Narodnom pozorištu, и četvrtak i pętak. Pośle pafljivog proučavanja folkloru Grenlanda članovi islandskog kvinteta, obučeni u bele anorake, prikazali su nam pesme i običaje Grenlanda. Ove pesme i prizori nalaze se negde izmedu rituala i razonode, odražavajuči na ziv i neposredan način život malog narada, koji se odvija izmedu foka, ptica i medveda, okružen grandioznom prirodom. Prisustvovali smo lovu, vožnji saonicama po ledu i slikama iz domačeg života. Osetili smo sreću koju donosi dete i ukus masnog fokinog mesa. Islandski umetnici interpretirali su stari način života njihovih dalekih susreda, izmedu glečera i okeana, jednostavno i iskreno. Kaliko će trajati ovo ničim nepomućeno stanje? Akcija komada prenosi se postepeno и naše doba. To je doba buke aviona na nebu i zapadnę civilizacije, opasne i privlačne, sa njenim šarenim maramama, nepodesnim aparatima za domaćinstvo, pušenjem, tuberkulozom, venericnim bolestima i turistima. Njihovo kulturno naslede, tako ponosno i i svojevrsno, prognano je i ekspedovano и inostranstvo kao riba и konzervama. Akcije komada pračene su и velikoj meri govornim tekstom koji je, doduše, divno zvučao na islandskom jeziku, ali za običnog danskog slušaoca bio nerazumljiv. Za vreme poslednjeg prizora sukoba izmedu eskimske kulturę i zapadnę civilizacije, komentator je govorio danaski, a ton njegovog glasa podsećao je na nekog kapetana, koji se obraca svojim putnicima tokom polarnog leta. Ironija ovog uzasnog sukoba izgleda još veća,jer Grönland je, po svemu sudeći, jedino mesto na svetu gde je Zapad stigao bez pušaka i biblija, naoruzan jedino težnjom za razumevanjem i pažnjom. Izgleda, medutim, da se upravo to pokazało pogrešnim. Sve и svemu, to je iskreni mali kornad, koji treba da pokaże, kako se mogu iskoristiti mogućnosti modernog pozorišta. (R. N.)