Bitef

opišete stil modem (secesija ili Jugend stil, prim.prev.) svakako da če vam za to najviše odgovarati reč »linija«. Upravo ta karakteristična linija omogučava da se ovaj stil prepozna ma gde se susreli sa njime u aranžiranju izloga Jelisejevske delikatesne radnje, u arhitekturi Hudožestevnog teatra ili Jaroslavske železničke Staniče (obe zgrade projektovao poznati Fjodor Sehtelj), Umetnost moderna, posebno ruskog moderna, to su motivi mladosti i lepote, ničim sputane strasti koja se granici sa bezumljem, slobode u jedinstvu sa vaseljenom. "To su Nižinski, Vrubelj, Andrej Beli, rani Tairov. Na kraju to je predstava koju je 1912 režirao Nemirovič, Dančenko, J)o drami Andrejeva, sa Kačalovira, Moskvinim i Germanovem. Danas, na kraju XX veka, obnavlja se interes prema Kulturi moderna. Ka čitavom modemu, koji obuhvata i modu, arhitektom, etikeciju, životni stil. I, evo u Moskvi teatra koji se upravo talco i zove »Modern«. Ranije se »Modern« zvao Teatar na Spartakovskoj (a još ranije, »Moskovsko eksperimetalno omladinsko«) što je, uostalom, i odgovaralo njegovim predstavama, jarkim,

savremenim, ponekad surovim. Setimo se Drage Jelene Sergejevne koja je tada, 1987. izazvala pravi šok (za vreme gostovanja te predstave po Evropi i Amenci kritičari su joj dali epitet bombe). Ali naziv nije u potpunosti odgovarao samoj pozorišnoj zgradi koja je sagradena u periodu kasnog moderna, 1910 - 12. sa elementima ampira. Nažalost originalni enterijer je izgubljen ali su u toku restauratorski radori u kojima učestvuju vodeči stručnjaci iz te oblasti i več sada Teatar Modem otkriva puhlici svu svoju raskoš i eleganciju prostora. Za uraetničkog direktora pozorišta, Svetlanu Vragovu to nije puka obnova spomenika arhitekture, več pokušaj da se sazda novi svet, naglašeno pozorišni, naglašeno nevezan sa današnjicom, svet koji opčinjava svojom krhkom lepotom. Predstava Katarina Ivanovna po drami Leonida Andrejeva, pisca koji je imao vrlo složene odnose sa modemom, postala je hit, postala je znak raspoznavanja upravo Teatra Modem a ne Teatra na Spartakovskoj. Originalne kreacije scenografa L. Nagolove i M. Kručenka, kostimografa A. Budnikove kao da predstavljaju tri lica stila koja se ovapločuju u tri čina ove