Bitef

Iz kritike IDIOTA ...U prvom, izrazito dugačkom činu, reditelj je nabacao skup grubih i neobradenih istina, namerno rizikujuéi da dosadí gledaocu. Smisao svega što se dešava gotovo da se namece. To je ishiapela praznina iz kóje niču noževi i sekire. To je bukvalno lov na crnu mačku u mračnoj sobi. A knez Miškin je od samog početka pravi pravcati idiot, mogio bi se reči debil. On hoda bos, familijarno ga zovu Ľavom Nikolajevičem, aludirajuči na poznatog plemiča ruské literature, kóji je isto tako hodao bos i razmišljao o dobru i zlu. I drugi likovi nisu bolji - iskašljavaju se, laju, mjauču. Oko njih pustoš, nered. A Ijudi (ako ih tako možemo nazvati) srču iz porcija

nekakvu rastegijivu gadost. Miskin pita: "Śta znači jesti?" Odgovaraju mu: "Jesti nije isto što i hraniti se." I to je filozofija. Ali mi postepeno shvatamo da óe se nesrećni Miškin, zahvaljujući Ijubavi, izbaviti od svojih nečistih sila. Kneževo lice oživljava, prosvetljuje se. Mi zajedno s njim і Nastasjom Filipovnom ¡demo u crkvu, gde mladi sveštenik cita priču o izgonu zlih dúhová kóji sa Ijudi prelaze na svinje. Ali, zlo na svetu je neuništivo i svinje u kojima su nečiste sile proždrače naše heroje u trečem činu... Kijev, 2000. Vitali j Žežera