Borba, 30. 12. 1959., str. 4
_ Кад се ускоро буде са-
на заједничкој седници штног већа Србије и друштвеног управљања Београдског универзитета, опна неће имати да разматра и предлаже но што што ће бити досад непознато и сасвим нопо, и ако то истовремено и пе значи да ће имати мало посла. Јер о студијама» о њиховом трајању и бржем завршавању, како би наша 1 и остале области што пре дошли до високо| них стручњака, много је лосад речено, Почев од Препоруке Савезне родне скупштине о скраУ техничких и пољопри них стулија ло миогојних других састанака и седница, на којима су лате основне смернице и ори Јентација за остварење тога задатка. Зато ће чланови ралне групе морати ла потраже _ решења за ове проблеме њоји су већ инли дирани и започети, међу којима питање како омогу|, ћити што већем броју мла: дих људи да постану студепти и ла на време занрше учење свакако заслу-
жује посебну пажњу.
По ономе што је показапо из испитима прве и друте године у досадашњим испитпим роковима, опа година може се сматртти треломпном. Постигнут је за ове услове можла рекорДи успех “ томе ла сви канлилати изиђу па испите из појслиних предмета па и ла положе, а пифр» од око +.000 дипломиратих стулената звучи и охрабру јуће и импозантно, То зпачи да су се пе само стулеп ти него и наставници пеуобичајсепо залагали, ла СУ им у тим напорима лоста помогли нови наставти пла пови и програми и ла су просеку знатно побољшала организапија и наставног и експерименталног рада и учења,
Гледан, међутим, у 680тлу напзих реалних потреба за високообразованим стручњацима, сав овај посао који је у овој години обапљен може се сматрати да је само почетни. стартни посао у правпу оргапизације високог образовања код нас које се неминпонпомора уклодити У ту темпо патега живота. Јер податак о броју дипломираних ледвогмислено гопори о још уњек' великом раскораку _ између потреба привредног и друштвеног живота и стиарних могућ-
ности да се оне у скорије време и заловоље, Наиме, и ова пифра показује да годишње не дипломира па свим упиверзитетима више ол 10.000 студената, а потребе су већ сала за пвапут па и трипут веће од
тога,
Судећи по опоме што је речено у дискусији на зајед ничкој седници овај проблем биће 'и даље у пентру пажње, Зато ће се свакако један ол првих предлога радне групе одпосити на то како повећати могућности факултета да обралују већи број омладине. У том правцу се чине напо-
| ри ца се само па појелдиним факултетима Београлског универзитета може очекивати проширење ралног простора за око 100.000 квалратних метара. Реч је о новим зградама Технолошког Машинског и Приролдно-математичког факултета и новим – просторијама Гинеколошке клинике У Беотралу п Пољопривредног факултета у Новом Са-
4
30 децембар:
током 1918 и 1920
ску буржоазију у жељи ла
"класних синдиката је била одлучи за офппзиву,
"дине лонели Обзнану, којом "ни синдикати стављају Вар
_ класи: „Да се, ло решења
ЈЕ __випе и сви л _ мир и _ правдали
| или ма какво масиље. тити
усмено или писмено“, Лоносећи овакал акт
| ство премитљало шта
|
у | Чартије и синдиката и
радна група, изабра- ју
Југословенска буржоазија је била Грдно заплашена револуционарним превирањима међу радништвом и великим лелом сељаштва године, Велики и побуне сељака ујединиле
"мунистичку партију која је стајала ил че свих тих жкција. Снага
е две годинив па се буржоазија
Велики штрајкоти рудара у 1920 године угушени су војпом силом, а вла“ да је донела Урелбу о милитхризацији руд"ника, на оспову које су штрајкачи одвуче. ни на појпу вежбу, з похапшени рудари У појне логоре. Охрабрени тиме, двор и влала "фу у ноћи између 29 и 30 депембрла 1920 го-
хова имопипа се конфискује, Обзилил пије имала прапне оспове, То је била једна оби“ чна наредба владе, али [6 већ сутрадан било _ јесно да је плап припремпи олавно. ~ Најзилчајпија ол селам тачака Устапа || свака комунистичка ИМ пруга растројна про: тј паганда, обуставе њихове организације 37 "творе њихова зборишта. забране њихове но“ уги списи који би спокојство Лржаве, и хвалили диктатуру. револуцију Одмах се Е - сви позиви на генерални штрајк и до _ месеп панл затворити сви они који их чине
буржоаска влала је а има песпремност руководства организује одлучан отпор, Нажалост, се није треварила, Док се руковод“ ла урали, полипија је хитром акпијом затворила све "просторије
запленила њихову
| _ ДАНАС КОДА НАС
ЗАВРШАВАЊЕ СТУДИЈА
ду. Но и изван тога морао. Ванредно студирање сада је актуелније него икад раније. То више неће бити само један од можда спореднијих задатака факулте та и просветних органа, како је то досал – најчешће схватано, већ _ исто тако зпачајан као и организовање редовних студија. Овакако ће се приступити реализацији оне замисли
и да студира и успешно ла лаје испите.
Усмерапање студија према актуелним задацима који се решавају или треба да се реше у нашем приврелном животу такође је једно од акутних питања. Напоменуто је, папример, да се и поред мпогобројних напора учињених па нашим факултетима, парочито при ликом конпипирања нових наставних програма, да се што је могуће Фиш избегпе стварање стручњака „оп птег типа“ то питање још до краја није решило, Реч је о томе ла се у извесној мери кроз нове наставне програме уткало и опо превазиђено схватање о томе да су „општи“ стручњаци погодпији. _ Пракса, међутим, извесног броја техни“ких факултета који су 0штрије, кроз нове отсеке, усмерили наставу у смислу ужих, спепијализовапих знања готово је сасвим демантовала оваква схватања и што је можла и зпачајтије стулије се па њима успепшто остварују У краћем временском року, а да се притом нито знања и образовања _ пије нимало снизио,
Порел ових проблема, радна група ће морати да размисли и о још теким који су такође у уској вези са организацијом стулија У краћем временском _ року, као постдипломски ступиј, боља организација наставе и рада уогитте у трећој голини, пракса студената на
„Факу ма и ми у вези са повећањем наставног кадра итд. Јер
скраћење стулија је веома комплексан проблем и успех ће зависити од — тога
како се спа ова и друга пи-
тања буду рептила. .. П.
Државни секрета нансије Србије Бранко кајловић одржао је јуче у републичком Извршном већу конференцију за штампу на којој је говорио о спровођењу _новот буџетског система у Србији. Он је такође упознао новинаре и са изменом лосадашњет начина наплате пореза
— Нови Закон о финансирању буџета и јавних служби претставља озбиљан напредак у области опште потрошње — истакао је друг Вукајловић. Закон је усмерен на јачање материјалне базе самих комуна и на усклађивање
5 ИСТОРИЈЕ РАДНИЧКОГ ПОКРЕТА
ОБЗНАНА
штрајкови су југослопен“ ликвидира Ко
иео ја Обзнане.
Партије и
толика ла је
децембру суспепдованим припадају +."
се КПЈ џи класзакона, а њи
Обзнане забрани
да отпор. мутили пропопедали,
имају зап'
ривало. Пар“ илегалног рала
лачке борбе.
имовину, Уместо масовног отпора изабран је парламентарни пут борбе.
Народим посланик Павле Павловић под. Скупштини
„Констатујући да је Обзнана Један насил нички акт, — каже се у том предлогу којим се погажена најосновнија политичка и грађанска права радничке класе. Уставотворна скутиптина после претреса по интерпзлапији о Обзнани одлучује: ,
Ла се Обзнана одмах укине и Комунистичкој партији и синдикатима, као и свим
врате сва права која им по закопима земље Даље је тражено плаћање 0тштете и кажњавање одтоворних министира.
Огромна већина буржоаских посланика, заплашена спретним излагањем министра унутрашњих послова и у суштини задовољпа одлуком владе глатко је одбила пред“ лот комунистичког посланика и одобрила владину одлуку. Обзнани су следиле и друге полиписке мер, — Нарелба о затварању капијл у 19 часова. а локала у 21 час које су имале циљ ла створе атмосферу опастости ол напада на државу и спрече масе једној тливој насилничкој оллуци
У таквој амосфери делегација комуни. стичких посланика обратила се директно министру унутрашњих послова, одбио позивајући се на тајне доказе о наводним припремама за рушење државе, РУ" ководство Партије није имало смелости да се обрати масама него их је чак и уми-
Лоношење Обзнане означило је почетак је неколико месеци касније коначно забра:
њена, Партија је остала у илегалности пу> них 20 година, до почетка Народноослободи“
БОРБА ЗАСЕДАЊА РЕПУБАИЧКИХ НАРОДНИХ СКУПИГИНЕ |
~ Ћ ·
У Босни и Херцеговини потребно је оснивати мања предузећа.
у неразвијенијим комунама
РЕПУБЛИЧКА НАРОДНА СКУПШТИНА УСВОЈИЛА ДРУШТВЕНИ ПЛАН | и БУЏЕТ ЗА ИДУЋУ ГОДИНУ
Сарајево, 29 децембра Народна скупштина Босне и Херцеговине завршила је данас последње заседање у овој години усвајањем друштвеног плана и буџета за 1960 годину и више закона и одлука. Скупштина је усвојила Закон о помоћи жртвама фашистичког терора, Закон 9 укидању општина Стари Град у Сарајеву, Модран и Станари, Закон о измени Закона о библиотекама.
Дискусија о предлозима друштвенот плана и буџета на заједничкој седници, ко ја је почела јуче а завршена данас, била је веома жива. У њој су учествовали народни посланици Мустафа Шабић, Стојан Томић, Јовица Лазаревић, Радивој Лукић, Салих Мехикић и инж: Ристо Опалић — из Брчанског среза, Перо Гајић и Михајло Пејић — из Приједорског среза, Мујо Куртовић и Анте Миљас — из Мостарскот сре-
за, Махмут Ћатовић и Ра-
дивој Рубеж — из Зеничког среза, Асим Серајли-
ја — из Бихаћког среза, Мирко с Санићанин — из Бањолучкот среза, Влајко
Ковачевић — из Ливањског среза, Шефкет Куносић и Ахмет Ћатић — из Тузлан ског среза, Миле Перковић
и Осман Карабеговић — из | већа акумулативност при“
Сарајевског среза. Сви они указали су на низ резултата који су постигнути У њиховим срезовима или по јединим гранама привреде и изнели проблеме који треба да се реше па да темпо привредног, културног и_ уопште друштвеног развоја у појединим комунама, буде још бржи и успешнији. Осврћући се на дискусију ва заједничкој седници оба дома и оцењујући је као веома живу и корисну, претседник Извршног већа Босне и Херцеговине Осман Карабеговић је рекао да су експозеи чланова Из-
Извршно веће Црне Горе усвојило Предлог друштвеног плана за 1960 годину
Титоград, 29 децембра
У Титограду је данас под претседништвом Фили па Бајковића одржана сед ница Извршног већа Црне Горе на којој је усвојен Предлог друштвеног плана за 1960 годину. План предвиђа пораст национал нот дохотка аз 144 отсто у односу за 1959 годину, док ће друштвени бруто производ бити повећан за 19 отсто у односу на прошлу годину и износиће преко 81 милијарду дина: ра.
Пошто у прве три године садашњет перспективногт плана од 1957 до 1961 у Црној Гори због објективних тешкоћа није нео
и" "“ инвестидија. друштвени план за идућу годину обез бедиће преко 17 милијарди динара више него у 1959 години, То је било нужно да би се благовремено извршили основни задаци перслективнот плана,
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ У ИЗВРШНОМ ВЕЋУ СРБИЈЕ
__ундућој тодини СВЕ ВРСТЕ ПОРЕЗА УПЛАЋИВАЋЕ СЕ ЧЕКОВНИМ УНААТНИЦАМА
р за фи- односа између материјалВу | них средстава републичког
буџета и производних снага комуне Досад није била реткост ла су неке комуне у Србији добијале из републичкот буџета већа сред ства него што им је то било потребно, што
значи да је у ранијем буџетском систему унеколико потпењивана _ материјална база самих комуна.
!/Пробни резултати на 0снову досадашње територи јалне поделе показују да око 67 отсто комуна може да покрива своје редовне буџетске потребе. Остале заосталије комуне добијаће
предлог о поништењу
ралничким ортанизицијама,
дају
који их је
Комунистичке партије јер
„
Инвестиције ће бити усмерене у првом реду на завршавање започетих 0 бјеката у индустрији и сао браћају, на развијање пољопривреде. и реконструк цију и проширење капаци тета објеката који су од значаја за остварење производних задатака перспек тивнот плана од 1957 до 1961 године,
Мако је друштвени план Црне Горе за 1960 годину веома обиман, па ће бити | потребно да се уложе 0|збиљни напори за његово | извршење, ипак су сви ње гови задаци реално постављени и у потпуности остварљиви, — истакнуто
Ни ке Прне Горе.
Извршно веће је затим | претресало предлог буџе|та Народне Републике Црне Горе за 1960 годину. и | неке предлоге закона, нае црта одлука и решења.
Б.В.
дотације из републичких, а неке и из савезних средста ва, али ће саме одређивати промену буџетске потрошње. Разуме се, да републич ки буџет не мимоилази установе и објекте који има ју општејугословенски карактер: универзитет, путе-
ве, судство, научне, установе итд. Средства _ републичког
буџета биће за 12 отсто ве ћа него прошле године,
Друт Вукајловић је затим говорио о изменама у досадашњем систему наплате пореза. Од 1 јанугра 1960 године сви порези у Србији наплаћиваће се путем чековних уплатница преко банака и пошта. Изузетак ће претстављати једино места у забаченим крајеви ма у којима мрежа пошта и банака није развијена.
Нови начин наплате по реза примениће се на осно ву повољних пробних резултата У овој години у Зе муну, Нишу, Сокобањи и неким другим местима.
Порески обвезници ће већ крајем фебруара доби ти попуњене чекове са наз наком о висини пореза. Ове чекове упућиваће отсеци за финансије народних од бора општина.
ДЕ
вршног већа и излагања народних посланика указали на велики успон привре де и производних снага У Босни и Херцеговини. Тај пораст је, рекао је он, разумљиво, утицао на пораст потреба у свим доменима живота. Сада је веома важно изнаћи најбољи пут како би се постигла што
вреде да би се те потребе могле успешно подмирити. Он је истакао да је у Босни и Херцеговини после ослобођења уложено близу хиљаду милијарди динара у развој привреде и непривредних области. У привреду је уложено око 826 милијарди динара, а ван привреде око 163 милијарде динара: Али иако су то огромна улагања, доходаку Босним Херцеговини, у поређењу са југословенским просеком, нижи је за готово 25 отсто, мада су у југословенски просек укључени и сви неразвијени крајеви. То је настало због тога, рекао је он, што је у Босни и Херцеговини запо слен релативно мали број радника, јер су нова предузећа претежно базична и крупно индустриска и запо шљавају мали број радника. У вези с тим је сада потребно све више ширити структуру привреде и формирати што више малих акумулативних предузећа ко ја запошљавају доста радне снаге и дају сигурне приходе и комуни и заједници. Он је притом указао на добру праксу оснивања таквих предузећа у Босанском Шамцу, Бијељини, Требињу, Мостару итд: х.
Ма ин
| Народно собрање ___ | Манедоније усвојило |>>
руштвени план И буџет за. 1960 годину
Скопље, 29 децембра После веома живе и за“ нимљиве дебате, у којој су учествовала 34 народна по сланика, Народно собрањеМакедоније усвојило је да нас предлоге републичког друштвеног плана и буџета за 1960 годину. Скупштинска већа су данас на одвојеним седницама. усво јила и Предлог закона оре публичком буџету за 1960 годину.
Народно собрање је донело данас и неколико од“ лука, Тиме је завршено ово заседање, а уједно је закљу чена још једна тодина пло доносне законодавне и дру ге делатности највишег прет ставничког тела народа НР Македоније.
У дебати о предлозима друштвеног плана и буџета народни посланици су указали на многе мотућности за још бржи привредни и општи развитак Македоније у идућој години. О овим предлозима у Републичком већу говорили су Ванчо Алексијевски, па скал Митровски, Томо Кутурец, Бајрам Гоља, Блашко Јаневски, Хаме Садо, Реис Шаћири, Мориц Романо. Александар Мартиновски, Тајир Лимани, Дим че Стојановски—Мире, Ни то Теменугов, Бошко Стан ковски, Филип Николовски, Трајко Ников, Боро Јефремов и Петар Здравковски, а у Већу произвођача Милан Петровски, "Ђорђи Писевски, Ђорђи Влашки, Митре Миновски, Јордан Христовски, Срећко Манев ски, Џавид Беговски, Киро Томовски, Киро Цековски, Раде Петровски, Петар Гра шек, Никола Димитровски, Анка Каранакова, Васил Димовски, Јосиф Перчинковски, Душко Атанасовски и Јонче Котески:
џЈ. П.
Предата висока одликовања групи католичких и православних » -- евештенина из Хрватене -
Загреб, 29 децембра
У Извршном већу Сабора Хрватске данас су пре дата висока одликовања групи католичких и православних свештеника, ко јима их је одликовао Прет седник Републике поводом Дана Републике за њихове заслуге у Народноослободилачкој борби.
Одликовања је уиме Претседника Републике предао претседник републичке Комисије за верска питања Стјепан Ивековић, Одликовани су: Орденом заслуга за народ првог ре да др Светозар Ритиг, Орденом братства и јединства првог реда, др Фрањо Дидовић, Јаков Саве Мандић, Иван Јерка Маро хинић и Илија Николе Ћук, Орденом заслуга за народ друтот реда: Божо Луке Хатут, Никодин Бран ка Опачић, Фрањо Фрање Перо, др Анте Петра Стргачић, Никола Петра Три штић, Иван Ивана Воларић, Филип Филипа Вуко вић и Јанко Михаила Вајн герл,
Орденом братства и јединства другог реда одликовани су: Анђелко Андри је Буратовић, Мирко Стје пана Ђурековић, Вјекослав Хонората сРруа. Јосип Дин ка Јадрушић, Ђорђе Нико ле Јаношевић, Павао Анте Козлица, Јосип Ивана Кри стофоли, Анте Марка Оштрић, Томо Николе Перина, Душан Рашковић, Милутин Варда, Мирко Мате Жупан, Срећко ' Стефана Штипанић и Милан Мило ша Незмар.
Уиме групе католичких свештеника на одликовањима је захвалио потпрет седник Удружења католичких свештеника у Хрват ској др Фрањо Дидовић.
— И ми, католички све-
штеници — рекао је он овим дајемо обавезу да ће мо и даље стајати уз наш народ и сарађивати с нашом законитом народном влашћу, чувајући тековине наше Народноослободи лачке борбе, а напосе глав ни темељ опстанка наше државе и гарантију њене чврстине и независности: братство и јединство наших народа.
Уиме православних свештеника захвалио је Или-с ја Чук, секретар Земаљског одбора Удружења пра вославних свештеника Хрватске, (Танјуг)
Потписан нови уговор о социјалном осигурању адвоката
Директор Савезног завода за социјално осигурање Зденко Хас и претседник Савеза адвокатских комора Југославије Милорад Ботић потписали су јуче нов уго вор о социјалном осигурању адвоката. којим су усклађене обавезе и права ове групе осигураника са променама насталим у систему социјалног осигурања после склапања ранијет
уговора о осигурању адвоката. У иде
НОВИ НАЛАЗИ СУБФОТИЧКЕ САНИТАРНЕ ИНСПЕ КЦИ Предузеће „Тргопромет“ про отровног натријум-нитрата
Срески | п | 7» децембра АЕ инеспектој 35 да псе утврдио је да трговин-
- предузеће „Тргопромет“ усто шалитре тродало тргови ни прехранбених артикала 92
рама јаког отрова натри-
РЕФЕРЕНДУМИ У КУМАНОВСКОМ СРЕЗУ
Куманово. децембра градњу индустриског коло
Народни одбор Кумановске општине расписао је први референдум за изградњу водовода 5 августа 1956. Бирачи су гласали за обавезу: два отсто месечног дохотка сваког домаћинства у току једне године, пет до бровољних с Радних дана итд, Гласало је у прилог референдума 86,89 отсто би "рача,
Децембра 1958 године народни одбори општина Кри ве Паланке, Кратова, Ранковца и Клечевца расписа-
сека Бељаковце — Кетеново Гробље, у дужини 9,5 км У Кратовској општини за референдум гласало је 92,2 отсто бирача, у Клечевској 90 отсто итд. У појединим подручјима сви грађани су гласали. Обавеза није била мала: 9657 обвезника требало је да дају 154.235 радних дана. Тешкоће нису претстављале ни свакоднев но пешачење по неколико часова од куће до радног места, примитивна техничка средства и непогодан
ли су референдум за из-!терен
Извршена је анкета о сположењу бирача еј се
радили на изградњи индустриског колосека. Показа-
ни да се заложе у побољшају услове“ о а У свом крају, када се цела акција добро објасни, организује и припреми, 5 Локални референдуму територији КуманОвењо среза претстављају уобичајену форму решавања акгуелних питања, Референдум је већ постао саставни део У систему самоуправљања _ К. МЛАДЕНОВ
ло се да су грађани спрем- |100
а ВУ аи еМ
н
же џредниче,
(4) со Битоља под вим насловом џ „Борби 94 13 децембра 1959 био 16 На дневном реду састанка | ад“ иџчког. _ савета _ предузела „Пластика“ Земун ол 15 де цембра 1959 године.
(Овако брзо реаговање по" казује. озбиљно настојање Радничког савета предузећа „Пластика“ да се послови кооперације одвијају на обострано вадовољство. ла сед“ ници је образована, комиси“ ја са задатком да сети роки од 3 дана испитају наводи Дописа и поднесе извештај•
Равматрајући извешта1 комисије Ваднички савет пре“ дузећа на својој седници 04 78 децембра 1959 године _одлучио је да се обрати »20р“ би“ с молбом да џ 1тедном од наредних бројева објави " следећи допис заснован на документованим чињеницама.
'·Познато је да је ва Нор. малан развој кооперације не“ опходан план производње и исторџка делова. Међутим то није џ пословању са би“ тољским предузећем »„Гебрши Наумов“ било могуће ни по“ "сле годину дана настојања. Разумели смо тешкоће око производње алата, па смо прихватили произволњу че= сто са приспећем алата. !!ре• дузећа „Георги Наџмов“ ни ва · постојеће _ алате – Ни• је никада успевало ла Да план производње, што сма= трамо субјективном слабош“ ћу тог предивећа. Алати си кад по правилџ били непо“ десни за производњу“ па те често лдолазило До неопход“ них скидања са машина и поправки. (Све ово ремстило је наше производне планове па ипак ниједном нисмо од= били да и на штету сопстве» ног плана изиђемо у сусрет „Георги Наџмову“ равимева“ јући и њихове потешкоће.
Утолико нас више изненађујџ изјаве одговорних дрц“ гова из Управе и Вадничког савета | предузећа _ „Георги Наумов“, (Ово џ толипо пре јер наведени примери и До= пису „Борбе“ пре би могли да послуже као узор ефикас• ности коопераната. У допи= сџ се спомињу нитне ва и“ спаривач. их је „Георљи Наумов“. без претходно пла на први пут поручио 19 маја 1959 љодине телетрамом' и то комада. Сутрадан ле стизао телезрам за 20.000 комада. Ми смо одмах-пре“ кинули производњу наших артикала и произвели им ко“ личину од 20.000 комада и испоручили 26' маја 1959. Мислимо да им нико под овим условима не би примио производњу, нити испоручио џ тако кратком року:
. Ако погледамо досије „Ге= срги Наумова“ можемо само да констатујемо да сџ на» 4 вршене телеграфски и „ХИТНО“, чак и за арти“ кле ва које алати лежв код нас већ годину дана. То до“ казује да нема плана и си“ стема у раду овог наше»; кооперанта, Још приликом разговора о кооперацији прев две године било је речи да се сви црте» жи ва алате пре но што св приступи њиховој изради до ставе предузећу на ревизиту, коју наш конструкциони би“ ро врши · бесплатно. Међутим, опет 860% ухитности“ оч вај је пут мимоиђен, што је касније имало ва последицу неџстеле пробе и ремећење наше производње.
акав је случај и са вечТилационом решетком и рамовима, за које су алати направљени“ тако да их наше машине нису могле да при= ме, Алати ва рамове стигли су у мају на: пробу, па су враћенц на поправку „Меби“ аљреб. У ављусти су стигли ови "алати поново и из њих алат ва решетку први пут.
ада је констатовано да а-
јум "митрита, мр е и хупиле су
од којег |. недавн у о по двоје деце, суботичка Санитове 1е инспекција је утврдила а 2 Уместо шалитре про. па о А нитрит. НЕ „Пре три дана меса Б старе Моравице донео чак за жемиску анализу извесну копау а саламуреног меса, Месар је обавестио стручњаке месб јако позеленело чим те
продавали мислећи да је ша тра коју месари употребљавају амурење меса, ко
МИА]
Тешкоће са кооперантима“
| Познато је наи;
тарна
" дат ва решетку не одговара машинц за који те предвиђен, па сџу сва три алата однета у „Еластик“ итољрад, где је решетка направљена од друге врсте сировине чи= ји те косфицијент скупљања далеко већи но од матери“ јала од кога је требало ра« дити. Наравно због тога рс“ шетке нису одговарале јер су биле ва 12 мм иже. Због не внања неког из „Георги На« умова“ требало Је да се странични рамови и ручице ураде у нашем предузећу од истог (позрешноћ) материја“ ла. Оучке с9 одмах урађена и испоручене, 120 сп моле,
да поднесу већо толеранци-
ју“ Међутим што се тиче рал
Ммова уповорили смо их да
се од тог материјала не Мо“,
зџ производити, Тер см ала« ти конструисани за матери“ јал друге врсте. |
Леветнаестог. новембра по“ ново су нам враћени алати за рамове са захтевом да их оправимо што пре и присту“ гимо производњи. обзи• ром на мали капацитет на ше алатницв поправка те тра• јала 10 дана. За то време. алат од око 400 кар. скидан је и намештан седам пута. Машина је стајала седам да“ на и за то време изгубљена. је производња 04 преко милиона динара. Чим је по. правка завршена приступили амо производњи и испорџци и већ 2 децембра послали смо првв количине, опет на штету нашег нормално пла• на производње.
Ако се узму џ обзир све наведене чињенице» као ц о“ колност да су алати преду“ зећа „Георзи Наумов“ врло лоше конструкције може св бев претеривања констатовао“ ти да је ово предузеће пре трпело двоструку штету 04 вредности произведених Ра лова. У накнаду за то изно• се се изврнуте чињенице ко“ је мозу да нашкоде реномеџ предузећа „Пластика“, Зе. мун. |
Разматрајући ових #неко« лико чињениџа, а таквих 18. било и много више, можемо констатовати да џ послова» њу кооперације предузећа „Георги Наумов“ нема си= стема и плана, што је свака“ ко морало да се одрази [ПЦ на њихово пословање. Илу“ страције ради наводимо чи= њеницу да:смо 6. Х' 54 хтевали наши опис М ј 6313 да ЕН Ра достави план потреба за наредну тодинц најкасније до 30. Х1. 59, међутим тек 12 ХП. дестављен је укупан план потреба за 1960 годину и То после вишеструких наших уртенција и телефон= ске интервенције код дирек=тора друга Георгијевскоћ, Достављени план опет не са= држи рокове, те неће бити чудо ако се иста ситуација понови и џ 1960 години.
На крају неколико речи и: о солвентности наше, ко опбранта „Георги Наумова“. Дуг од 7,500.000 ва 1958 тодину исплаћен је тек · јула 1959 године, а роба пре узимана у овој %одини 9 вредности од преко 8 мили“ она динара исплаћена је тек 30. 1Х. 59. Време везивања средстава износи око 7 ме сеци. (Све наплате извршене су судским путем. Предузе“ ' ће „Георли Наџмов“ и да": нас дугује суму од око 10,000.000. динара, вашта 16 такође морало да се тражи судска наплата.
Код оваквог стања ствари. поставља се питање да ли предузеће „Георги Наџмов може очекивати и даљу са“ радњу коопераната и да ли има морално права да 38 неизвршење плана пребацута кривицу на кооперанте. а по“ себно на наше предузеће. — |
Претседник Радничког савета „Пластика“ Земун
Филип МАЈЕР Е
дало 92 нилограма | „уместо шалитре
Од два у до 20 ки- |на, Тада
и налазио се
У истом магаци“ ну са њ прехранбеним артикли“
Што још није је дошло ма“ совног тровања треба Базљајие ти томе што се саламурено ме“ о, Бије ОНЕ троштити. Ина“ тријум нитрит уместо ша литре „Тргопромет“ | и продаје трговини ја У септембру ове године. подАТа количина овог опас“ . от у помиског средства је до“ вољна да отрује 150.000 људи. Да месари за. а ео меса употребљава“ о на 100 литара воде свега 100 тоа шалитре односно један с нитрита. Међутим пошто мислили да су купили. ша пе 04 на сваких 100 ли“ за саламурење упо“ требљавали трам грама катрите, Ка 5 пре подне Сани. | Стар инспекција је посетила Пре; У Моравицу и забранила. ср а У меса саламуреног У на Јављено је такође и 0: о м местима у Бачкој 28. место ша месо саламурено У | “ тритом. ~ ром натријум 54
! | ово
Још ланас