Bosanska vila
Стр. 48
1902. БОСАНСКА ВИЛА. 1902.
Бр. 8
Сад је опет угледао чежњу. Она је поред њега корачала. Е
= Како ти је данас имег Твоје су очи свјетлије |
него прије, а дах е твојих усана опија ме...
А она се само смијеши, па рече:
Чежња, само што сада за мојим стопама корача љубав 2 -
Гле, љубав корача за чежњом!...
И кад га је загрлила љубав, побјеже од њега чежња, као мјесец од сунца...
— Сијај ми увијек јарко сунце љубави! — уздисао је сузним очима, али узалуд.
Једне ноћи, када је грлио љубав, побјеже од њега чежња, а он, опасан у тешком окову, љубављу и чежњом, плакао је и јадао дуго и дуго.
— Чији сам сад од вас двијуг... очајању.
питао је у
„ Фежњин ! бјеше одговор, а љубави нестаде.
·... О ти неуморна етрасти, што нас тек онда остављаш, када нам се већ живот гаси...
52 % 29
·. . Не, не, ни онда! То је обмана.
И кад у самртну постељу легне, заједно са смрђу, јавиће му се чежња, а он бе је гледати укрштеним очима, јер Бе му се онда јавити у другом виду: у своме тлалилау носиће сјајну круну од сувога глалпа, а та круна искићена бисером т драгим камењем, балџаће блиставе зраке на смрт, која ће се лагано стуштати...
А самртник, кога ће грлити вјечна ноћ, још ће један пут питати:
А како ти је сада име 2
„Чежња за вјечношћу“ одјекнуће пошљедни одговор. За тим ће му дух заљуљати искидану љуљачку, он ће се издизати малаксалом снагом, његов ће зреник. само пухорити, па бе склопљеним рукама и дрхћућим уснама молити:
— Хоћеш ли ми дала вјечност
Али она сада неће одговорити; само ће њена сјајна круна блистати у вјечном мраку, па ће се тихо спуштати на главу самртника, те ће му са усана, врелим пољупцима, измамљивати уморну душу...
Иван Вујић-Светозарев.
7 аиљ ~
Херцеговачко коло.
(22
Пјевају момци и ђевојке:
„У ерцеговци, соколови, соколови; Пет сто љета бојак бију, бојак бију; За слободу домовине, домовине; Вазда своју крвцу лију, крвцу лију; Сваки комад српске земље, српске земље; Својом крвљу оросише, оросише ;
79);
А душманске б'једе руке, б'јеле руке; И ханџаре окупаше, окупаше: Боже живи Херцеговце Херцеговце ; И појачи њих мишице, њих мишице:; Да им рђа не дохвати, не дохвати ; Врх ханџара и оштрице, и оштрице ;.
БР
Наше вјерење. Х. Рабе.
Нека горди душман знаде, душман знаде; Да евијетли врх ханџара, врх ханџара; У сокола Херцеговца, Херцеговца ; У ратара и овчара, и овчара.
1901. Н. Н. Херцеговац.
ила сам страшна кокета, а и Милан тако исто, само као мушкарац. Поред најбоље воље не бих се могла ејетити свих људи, који су себи уображавали, да ме узму за жену, а Милан тако исто не би се могао сјетити свих дјевојака, на које је мислио. Што је чудновато, ми се никада нијесмо срели. А кад смо
били једно другом представљени, деси се нешто не-
вјероватно — у истом тренутку осјетисмо, да су лијепи дани кокетовања прошли: заљубили смо се и на први поглед љубили смо се будаласто, глупо, очајно и за навијек. — У усамљености једног великог друштва, са пуно људи, једно друго, и нико од рођака са обје стране није нарушавао развој наше љубавне историје. Вјерили емо се
страних упознавали смо