Bosanska vila
Стр. 988
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904
"Бр. 19. и 20.
па тражити и добро познати све оно, што нам је ваједничко, што нас спаја и за општу ствар загри_ јава, што нас грушитше и повећава нам снагу отпорну према незгодним приликама, кроз које наш живот тече, · | = о Антун · Фабрис гледао је да свестрано свој народ помогне. (дн је добро уочио, да живот, који
отруји_ _кроз_ _ велико човјечанско тијело“ захтијева и од =
појединца и од удружених сила (друштва ишли народа), да своју снагу у свима смјеровима извјежбају, ојачају и усаврше. Он је радио и на економском, просвјет-
– ном,
_Али уздаси и
социјалном и опће културном побољшању свих (Срба без разлике. | | ___Стекао је заслуге ва све, па вато га сви жалимо. суве нијесу довољна награда ни за једног васлужног мужа, па ни за Фабрива. Потребно.
је; да усвојимо његове здраве назоре, па да се
"и сами по њима управљамо у својим јавним посло=
вима, јер ћемо само тиме посвједочити наше пошто= вање према њему и ударићемо печат. признања на његов рад. Покој нека буде његовој души, а лахка земља тијелу! О Е
"К. Мајкић.
"Успомене из Румуније.
| ___(Иа бележника емпгранчевог)
едпота дана. дође у нашу краму неко лице,
22. затекоше, представи као емигрант из Ке | Србије. Нико та није познавао, али после половану сахата он је толико, својим причањима, живахношћу и досеткама пуним духа, заинтересоваб све присутне, да их је потпуно освојио. _ "Ја се тада нисам десио ту, него сам тек на два
сахата. доцније дотад. Мартиновић ми у бакалници рече о новом госту, како је дошао и како је
крчма живахнула, те ме замшнтересова, да се и само
упознам, и уђох у нашу крчму, које. се налазила у другој соби. Нови гост је у велике играо »Жандара« са тројицом наших и бацао досетке као ракетле, Али чим га угледах и пре него се предетависмо једно другоме сав израз његових необично живих очију на мене изведе некакав непријатан | хладан. овећај; нисам могао да овначим зашто, али тај "ми се човек учина веома сумњив. По он је био ту, а ја се можда и варам, те тако седох међу њих и заподенусмо разговор. Младић зашста врло бистар, у свакоме по-
_крету. 'овећа ве нека хитрина, духовит и пун досетака, |
које изазивају смех. Његова. појава духовно, на и
физички подсећала ме је јако, врло јако на Брани=
слава Нушића, да сам га чак и запитао нису ли род. Но он Нушића није ни познавао.
Па ипак цео онај сахат, што га прокедосмо заједно, ја сам једнако са неким подозрењем гледао у ову претерану живахност, а нешто ми кавиваше,
сам после његовога одласка казао и Мартиновићу и свима, како би требало да се узмемо на ум од тога
човека. Сви они министри, напротив, одушевљени
овим пријатељем, исмејаше ме, те тако, — куд сви Турци ту и голи Хасо, — и ја се ПЕН већини.
које се, Радивоју а онима, што се у крчми.
вечера плаћао је мој »ме
Драпутна 1 Илијћа, - | _ а Е
Ол тога дава он се није од нас раздвајао, а већ трећега дана ш од човек са свим освоји.
мене ·-оде сумња, те ме овај
И ја сам се њему допао, што сам доцније видео "из једнога поступка. Овакога вечера ишао сам са Поповом. али другим киме у кафану: _ Бога 4 бега“,
"где су, по сву ноћ, певале певачице и џевачи. Али
како сам редовно био слабо новчан, то, разуме се, више од једнога гроша нисам могао потрошити тамо. Наш нови гост није се раздвајао од мене и свакога лантке, а кано сам и са дуваном траљаво стајао, увек. је доноспо но две и три кутије најфинијих цигарета, па их је делио са мном. Он "сам није но цео дан имао "новаца, па тек видиш у вече код њега по пет шест. лева и по четири нет кутија цигарета од једнога лева. — Нико од нас вије | друкчије мислио, већ да ов све то добија на картању — коцки — које је. у целој. Руму: ији толико раши-
__ рено, да су тиме заражени сви ДЕ друштва
почињући“ од бојера, па до ситничара.. Али једне вечери, када смо се ПН из ове кафане, позва ме у свој стан у кафани: „Те уезеј“ (Три весељака«).. Ту је кафану држао неки македовски Цинцарин, и радња- му је ишла врло "добро. — Знаш ли штар — рече ми уа пут. — Ти желшт да идеш у Буку решт код рускога. посланика те да добијеш пропуст за Русију _ = Тако је = одговорих – али как). ћу кад
немам поваца 2 да ћемо с тим човеком кад тад ваграисати. Изо |
— Нобас ћу ти ја дати и то не мало, већ | седа мдесети : два наполеондора; хоћеш пирг
Ја шеколачио очи на њ, па од изненађења ни да проглавим; а он настави и пеприча ми како сваке ноћи отвара. »чекмеџе« кафеџино и увек узме из
"целог дневног пазара по четири-пет динара, те да |