Bosanska vila

5239:

га И

У

КУ

МУ МИ

ЧУ

У

он СУ

МА у к5 ВЗ ||

НК

А а П МИ _ И Ер 2

3 САРАЈЕВО, 830. новембра 1904. Сфе

#1089

| Уа у

7 > ДЕ =>

~ Бр ти

КИ ЗК ЗАБАВУ пуку у књижевност

Год. ХТХ.

Савка дра Јована Суботића. 1884 —1904.

прошлом вијеку, кад су оно послије бујице од 1848.—9. године, наступили титији и љешшпи дани, међу народима АустроУгарске монархије. кад је завладала једнакост пред законом, међусобна љубав, ње поникла општа слобода, појавила се Србима, Војвођанима, тежња за већим

(| међу културним напретком та тежња огледала се најјасније у удружењу српске омладине, а вид-

љиво су је истицали у вима: Др. Светозар Милетић, Вла= димир Јовановић, Др. Јов. Суботић, Др. Михајло Полит-Десанчић, Др. Лаза Костић, А. Хаџић, Гига Гершић, Јован Бошковић, Др. Милан Кујунџић, Отојан Новаковић, Др. Владан Ђорђевић, Др. Змај Јован Јовановић, Др. Илија Огњаповић, Др. Илија Вучетић, Мита Димитријевић, Др. Лаза Томановић пи стотинама других одличних спнова наших, с ове и с оне стране Саве и Дунава. У тим редовима наше одушевљене интелигенције јавно поприште и једна женска свему мјерила са својом браћом оног доба-и по интелигенцији и по родољубљу и по тежњи за општим напретком. А то бјеше млада жена сапутница пок. пјесника и књижевника нашег, Дра_ Јована Суботића, а рођена сестра нашег чувеног бесјед-

тим редо-

искочпла је на глава, која се у

ника, и знатног публицисте, г. Дра Михајла ПолитаДесанчића. Кад је она видјела, шта јој браћа снују, куда теже и за чим јагме, разбуктило се п у њој одушевљење за већим народним напретком и као женско, по самој природи својој, скренула је погледе своје на женско питање у нас Срба. Прилике су је саме

упутиле, да загледа дубље у живот

| и срце нашег женскиња из отмје-

ног и ратарског сталежа, куда је одводлла судба мужа љепа, адвоката, поджупана, и суца. Тај непосредни додир са женскињем из народа изпио јој је све слабости, али и све врлине наше масе народне, а јој шапутало, да масу поучити, упутити, у чем је пеука п неупућена, а подстаћи у оном, у чем је велика и поче још у прошлог стољећа заплазити, апостол пародни, у села и породице, да ту на дјелу покаже назпим женама из ратарског реда, како треба кућу кућити, дјецу његовати, јело зготовити, како мужа вати, а послије како платно и ћилиме ткати, доспјети и у великашке и спахинске дворе.

Госпођи Савки Суботићки треба миого захвалити, што се дапав паши српски народни Килими шире по салопима пештанским,

као великог

родољубље треба ту

снажна. те

она седмој десетини

као

поштода могу

бечким и париским,