Bosanska vila
_ 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
– а ; 0 __
а = Душан Сипобад. =
ала приземна соба, са једним прозором
„ трећи део старе, погнуте кућице у једној
У од врата, опружен је сиви. који више пуна сламе, него на кревет... Две излизане дрвене столице, једна. ва три, а друга. са четири На средини собе један црни четвероножни сто.
дрвени кревет,
ноге.
(С леве стране врата, велшки зелени ковчег без по-
клопца, покривен подераним и прљавим ћилимом. " Над креветом, 0 виду, иконица св. Јована, а с друге стране на зиду, једно мало огледало, у позлаћеном пи мувама пекаљаном оквиру. Још нешто кухињског _ посуђа... Две пушке и један нож у корицама...
то је цео намештај. Кандило, постављено на столу,
слабо светлуцаше, жмиркајући непрестано, и оно као.
да би хтело принети свој део тој немој спромаштини.... __Моћ је, црна повембарска ноћ, без -месечине. На пољу је ветар помешан с кишом. Еашшци: од; про= вора, које је ветар отворио, ударају немилостиво час 0 вид, час о дрвене прагове, _а стакла на прозору овда, онда, | као од
- каквог "бола...
— Ух! Уздахну. Смиља, Пробуди је лупњава Протргља очи, устаде и приђе прозору, затвори капке и привеза. их конопцем, отворио; приђе. кандилу | и умочив прст у вејтин, _овлажи фитилљ; врати се опет кревету и седе...
- То вам је старица од својих шездесет п о
година, средњега стаса, коштуњава, упалих образа, прномасне боје на лицу. Њено високо чело, р
и смела. Па ипак, ипак. стара Смиља и пагледаше сада
клону ла и малаксала. Седећи на кревету, пружи своје _
мршаве. и готово суве "руке; и метну главу међу њих, скупи бе у жлупко, кад _покисао врабац кад увуче 1 у крило | — и _ ПАуби се у далеке и дубоке мисли..
____ Шта ни је мислила стара Смиља, и куд. ли су.
је мисли однеле. Тао само она зна.
54 = АНЕ =
Врло слаба и | црвенкаста светлост. од кандила _равлевала се по соби у танким и финим, готово не-_
видљивим“ млазовима, са лаким потресима,
бе мали и севетлуцави котурови тихо уздижу и
бпуштају, са тајанственом бојазни, да: не пробуде из
мисли стару Смиљу која. Је још дуго агурена седела. Трн се И п диско главу, намјести ЊЕ ом косе,
и расклиманим вратима, обухвата скоро.
од забачених београдских улица у дор=. _ болском кварту. У соби, с десне. стране
личи на каква. ниска сеоска кола
јунацима, то је остављала другима;
И—
“је видела кад му је тане кроз главу
лупајући досадно,
да их не би опет ветар.
"добошара, коме је граната однела ногу, оставља свој добош, него још држи шипку у „руди пуно _ бора п велике изразите очи даваху јој мушки изглед. На лицу јој се могло видети, "да је у животу доста пропатила, али да је. некад морала бити неустраштва. |
_ крилима напред. Од палих војника узима фиттеке п
наслони их на колена
— пада у прашину.. бе више не дигну. Један ] је шанац освојен. јел други, па п трећи.
"као да:
изгуби сеју мраку и
које су биле пале по- лицу, и стаде тумарали очима. тамо амо по соби. сишци бев оквира, која беше прилепљења на зид и која. престављаше: »Битку на Шуматовцу 1876.«
- _ Пред очима ФОмиљиним подиже се за час завеса прошости, и као муњевитом брзином, почеше јој 66
"редати у глави равне успомене Ш. слике из МИНА.
АЕ рата | за 0епоор о
#
Да, и она. је била. џ рату као добровогвкај. носила је нож и путу учествовала је у многим биткама и пуцала је на Турке. Није она видала ране она је волела. задаватп ране непријатељу, тући се и јурити за њим. Срљати у опасност, онамо где се виде сви ужаси_ рата, где се смело гледа смрти у очи, где пада граната као киша и где од јеке топовске уши заглу= шавају. Онамо је ш њен муж Орето погино: она га а. | просвирало по кад је пао. Тада га је оплакала, одрезала прамичак косе с његове главе п задржала за успомену, Још чува његову косу, ушшвену у »амајлију«, коју носи обешену на грудима... И да би што више освежила, ту успомену и: већма се уверила да је то све била истина, завуче руку у недра, извади »амајлију« п пољуби је Сад јој још већма оживеше успомене: Учини јој се као да чује рику топова, звиждање танета, која покрај главе пролетаху, правећи ванимљиву, али п опасну свирку: двин.. двин.. Ено тамо али он не
бо полако. удара, храбрећи јунаке... паде пред. ЊОМ... Паде Јошт један.
Други опет војник Џа још један.
__ Али она не вастаје, иде даље; очи јој се зажариле,
крв узаврела, - а _ратни занос носи је _ нај својиг
трпа их у свој торбак Метнула је на главу п вој= ничку капу; заборавила је да је женско. Трубе циче: са свију страна чују се ратни узвици; застава сва прорешетана лепрша се попосно пред јупацима, који су огрезли у диму и крви. Крв се меша с димом и И људи падају у прашину да И = И битка је добивена. Ноћ се почела епуптали, а Смиља се враћа међу мртве | п рањене да потражи свог Срету. ~ Е
= – Стој!.. Вичу јој непријатељи, који 66 беху ршилом дозукли да је заробе, но. она их завара, . г умакну бретно у логор.
Сви ти није: праказаше. се и У живој
боји, као да је јуче било.
Поглед јој се устави на једној