Branič

стр. 416.

в р а н и ч

крој 9 — 18.

Та три система озиачују се као: енглески, Француски и немачки, и то према земљама у којима су се они најбоље развили. (Главна обележја свакога носебице од ових трију система, изнећемо у идућој свесци.). ДА ЛИ § 333. ГРАЂ. СУДСКОГ ПОСТУПКА ТРЕБА ДА ПОСТОЈИ ? Једаи од наших млађих правника, који заузима доста леп положај као такав, у бр. 9. »Бранича«, изашао је са својим мишљењем о горњем законском наређењу налазећи, да § 333. грађ. суд. поступка неби требало да постоји ; да је излишан, управо да је он поред онаког § 303 истог ностугша постао одавно правни анахронизам. Ми се радујемо оваквој појави, јер је непобитан Факт, да наши правници као најпозванији за послове овакве природе, мало или боље рећи скоро ништа не •раде, већ се задовољавају са оним што су у школи стекли. Природа правних послова је таква., да се и норме законске по времену, по иотреби, обичају, приликама и др. морају допуњавати, мењати и т. д. еда би се извесан правни посао, с обзиром на све то, могао правилпо расправити. Полазећи дакле, с тога гледишта, ми одајемо сваку хвалу томе младоме правнику, али нас је то у ието време побудило, да о томе питању, које је он изнео, ироговоримо коју реч. У напред изјављујемо, да је мишљење г. Поповића погрешно, и противно њему тврдимо, да § 333. грађ. суд. поступка није непотребан. Да ово утврдимо, истаћи ћемо једно питање, на које наравно треба дати одговора. Зашто је законодавац у §. 279. крив. пост. дао право нижим судовима да о предмету, био он расправљен иресудом или решењем да против разлоге на примедбе одељења касац. суда, а на против, § 333. грађ. суд. пост. није дозволио нижем суду да даје иротив разлоге, кад предмет расправља решењем ? За прво умесан је одговор г. Поповића, да је законодавац имао на уму тежак положај окривљенога у