Branič
ДРЖАВНИ САВЕТ
613
не реши Порта. Пресуде ио којима се саветник не лишава звања иостају одмах извршне, чим се против њих не употреби правно средство. Кад предмет дође Државном Савету, онда се ту понавља судски постунак. који је примењен при специјалној истрази код касационог суда. Код Савета се вршн потпуно поновно .суђење а за њим се доноси пресуда у пленарној седници, која се одмах саопштава осуђеноме саветнику. Пресуде Савета су извршне, сем ако је њима саветник осуђен на лишење звања — онда се може изјавити незадовољство у року од три дана и цео предмет се упућује Порти на расматрање. Портина је одлука извршна. Ако је саветник осуђен на лишење звања задовољан пресудом касационог суда или државног савета, онда се Порта мора известити само ради знања. Међутим ово је противно чл. 17. Устава. По томе члану саветник се не може лишити звања, док се на Порти не докаже његова кривица. Та је одредба јавно-правног карактера и не зависи од воље осуђенога саветника. Привилегија је дата саветнику у јавном интересу и он се ње не може одрећи баш кад би и хтео. Порта дакле мора доносити решење о разрешивању од дужности свакога саветника, без обзира на то, да ли је саветник задовољан пресудама касационог суда или државног савета или је изјавио жалбу. Као што се види закон од 1858. године у своме члану III сузио је портино право, које јој је огарантовано чл. 17. Устава. Кад се пресуда пошаље Порти, она има да се увери, да ли је све по Уставу и закону поступљено и према томе, да ли сматра да је саветника кривица доказана или не. Пресуда постаје тек тада извршна ако Норта ништа не примети а саветник се за три дана по саопштењу портиног решења не обрати Кнезу за помиловање. Шта ће се радити у ономе случају ако Порта на пресуду стави какве примедбе у томе, што је суд или Државни Савет погазио при истрази или при суђењу какав законски пропис; или ако Порта нађе да је казна строжија или блажија но што би требало да буде. 0 овоме нема никаквих одредаба од 1858- године и на ово се питање може одговорити једино на основу општих начела Устава од 1838. год. и закона од 1858. године. Према стилизацији чл. 17. Устава, да се саветник може