Brastvo

ГЛИША ТРЛАЈИЋ

Мушицком.

0]! љубав, храброст, презирање смрти, Никад нису још дали умрети

Таком роду, који себе знаде,

Који храброст у срцу имаде:

Свуд су људи, нема чудотворца,

(вак се боји глоговога коца! —

Ој, дакле, браћо, да сложимо руке,

Да из земље протерамо Турке,

Да грунемо својом српеком снагом, Овладамо првим жизни благом,

Благом храбрих, драгом свим, слободом И са срећом, слатким њеним плодом !

(0ј]! осветлимо своје српеко лице! Истребимо све наше убице,

Ускипимо еви јуначким гњевом, Ударимо и десном и левом,

Да скочимо на сабље и шајке,

Да смо своји, — радосне нам мајке!

Ој! певај, брате, и често попевај, Перјанице јунаком задевај! Певај, роде, и амо отпиши, Српеком сину, Бачванину Глиши! Теби ништа у томе не емета, Ој! победи, српска руко света!

С. Петерзбург, 1806. год.