Brastvo
279
Је л' истина Бојана дјевојко Је л истина шта ми људи кажу, Ал говори Бојана дјевојка: Јест истина царе господине ! Јест истина што ти људи кажу. Ал говори царе господине,
Он говори својијем слугама: Ајд узмите од тамнице кључе, У тамницу мећите Бојану!
Он' узеше од тамнице кључе, Тамо мећу Бојану дјевојку, Па је мећу на дно у тамницу. Мало време било постојало, Мало време три године дана; Ал долази Бојанина мајка, Она иде цару господину Љубила му скуте и рукаве, Да јој даде од тамнице кључе Па да купи кости Бојанине, Да их пере водом и ракијом, Да их суши на жаркоме сунцу Да их копа у црну земљицу ! — То је царе једва дочекао, Даде њојзи од тамнице кључе, Она слази на дно у тамницу, Али сједи Бојана дјевојка.
У руди јој златна купа вина, Она сједи у златноме стоцу, Кад цареве то видиле слуге. Они иду цару господину,
Па говоре цару господину:
Ја да видиш Бојане дјевојке, У руци јој златна купа вина, . Она сједи на златноме стоцу.