Brastvo

.

5

Бугара и Грка, простире на северу до Шар планине и Ристовца, и тако даље. — Ни сам географски појам о границама ове две области није пречишћен и утврђен. Како ни по својој хоризонталној разграни, ове две области не чине нити једну, заједничку, целину, нити чини целину свака од њих за себе, то се са географског гледишта није могло ни да утврди, које границе захватају Стара Србија и Маћедонија нити које свака од њих засебно. Али, сумирајући све оне побркане географске појмове и различите претенсије, данас се под именом Старе Србије и Маћедоније, највише, разумеју предели који чине три вилајета у Европској Турској. То су: Косовски, Битољски и Солунски Вилајет. — Границе ова три вилајета, по сумарним појмовима Балканских народа Старе Србије и Маћедоније, иду овако: оне почињу од граница Босне и Херцеговине и Црне Гореи иду границама Краљељине Србије и Кнежевине Бугарске према Турској до Деспот-планине (Доспад даг), за тим се граница спушта реком Местом или границом Једренскога Вилајета на Јегејско Море. Јегејским Морем иде граница на Солун а од Солуна граница Старе Србије и Маћедоније узима се, обично, коритом реке Бистрице на Костурско и Оридско језеро. Од Оридскога језера граница Старе Србије и Маћедоније иде реком Дримом (Црним) до састанка његова са Белим Дримом, за тим западном границом Ђаковичке Казе, Плава, Гусиња, и излази на границу Црне Горе.

Стара Србија и Маћедонија у овим границама захвата простор више од 1000 0 Ким.

Највећа важност ових области лежи у томе што су оне, поред Краљевине Србије и окупираних српских земаља, Босне и Херцеговине, најважнија географска спона која везује Средњу и Западну Европу са

1 Ми навлаш избегавамо, дау овом одељку одредимо границу између Старе Србије и Маћедоније. Остављамо читаоцима да то учине, по прочитању факата, које ми износимо у одељцима који за овим долазе.