Brastvo

56

Азијом и другим прибрежним Средоземним земљама и даљим Истоком у опште. Из историје се Балканскога Полуострва јасно види, да, ма како се померале границе српске и бугарске државе, које су у својим границама затварале ове области, и ма како се померали трговачки и културни центри у Европи, да су најглавнији трговачки путеви водили кроз ове области. А стратегијски путеви, иначе, никада не мењају своју важност. ж

Према хоризонталној разграни, досада су ове области дељене, у главноме, у две неједнаке половине, — у земље северно од Шар планине и њезиних огранака, Скопљанске и Гиланске Црне Горе, и у земље јужно од тих планина и њихових огранака, и та, и ако погрешна, подела ове две области учинила је доста, да се у европској, а отуда и у нашој домаћој књижевности створи погрешан појам о границама Старе Србије и границама Маћедоније, на по се, у етнографском и националном погледу. Према облику земљишта Стара Србија и Маћедонија могу се, детаљније, поделити у неколико области, и то су: Новопазарски, Косовски, Метохијски, Тетовски, Овчепољски, Струмички, ПрилеискоБитољски, Оридски и Солунски предели.

Најважније планине и планински ланци у границама Старе Србије и Маћедоније јесу: планина Рогозно, Жљеб и Мокра Гора; за тим Шар и његови огранци, Скопљанска и Гиланска Црна Гора; планинска громада која испуњује простор између Скопља, Прилепа и Велеса, позната са својих кланаца између Велеса и Прилепа највише под именом Бабуна планина, или Бабунске планине; за тим Мориово или Мориовске планине; Ниче и Перистер планина и Осоговске планине са Дованицом и Перин (или Перим) планином. Планина Рогозно са Жљебом и Мокром Гором одваја Новопазарске пределе од

' О томе се говори у П! одељку овога списа.