Brastvo

57

Косовских и Метохијских; Шар планина са својим огранцима одваја, као што смо већ споменули, Косовске и Метохијске пределе од Скопљанских (Овчепољских и Кумановских) и Тетовских; планине, познате највише под именом Бабунске и Поречке и Ниче са Мориовом одвајају Овчепољске и Струмске (правије Вардарске) пределе од јужноисточнога дела Старе Србије и Маћедоније; од Поречких, Прилепских, Битољских и Оридских предела. Осоговске планине и Пљачкавица планина деле Овчепољске пределе од Ћустендилских и Малешких. Планински систем чини у јужно-источним странама Старе Србије и Маћедоније непроходну границу према Кнежевини Бугарској. Почев од данашње Тромеђе код Врањског и Трнског округа између Старе Србије и Маћедоније и Бугарске, па све до долине реке Струме, уздижу се велике и непроходне громаде планине Осоговске и осталих. Зато је од Тромеђе до долине Струме тек један пут и то пут Џумаја—Дупница, којим стоји Бугарска у саобраћају са Старом Србијом и Маћедонијом.

У границама Старе Србије и Маћедоније има доста плодних и иначе важних низија. Нарочито у сваком погледу истичу се Косово поље, Овче поље, Прилепско-Битољско поље, Солунско поље и друга. Од свих поља и низија, за српски народ најважнија су у овим пределима Косово поље и Овче поље. Ако Србија не прошири своје границе и на Косово поље, никада неће остварити најсветије народне идеале, уједињење Српства, а ако не присаједини Овче поље, никада неће повратити себи онај значај, који је имала српска држава у Средњим Вековима. Косово поље и Овче поље исто су онако важни за Србију и српски народ колико су важни терени Новога Пазара и онога између Косова и Овчега поља. С тога гледишта се нарочито истиче важност и мањих поља у северном делу Старе