Brastvo

61

путевима говорили, најважнији је терену Старој Србији и Маћедонији. Тај терен захвата сав простор између Косова, Ниша, Скопља и Штипа. Врло је значајно да половину тога терена, од последњих ратова на овамо, захвата Србија у својим границама! и тиме она много већим делом овога знатног терена већ господари.“

За будућност Србије и српскога народа два су предела, данас, као и увек што су били, најважнији предели у Српским Земљама. Онај од Косова поља до Овчега поља и онај између Србије и Црне Горе — Новопазарски санџак. Овај други терен је важан, и важнији је од првога више са гледишта политичког живота Србије и Црне Горе. Докле Новопазарски терен не уђе у границе Србије или Црне Горе, и докле Србија не прошири своје границе на онај други терен, на Косово поље и Овче поље, дотле ни Србија ни Црна Гора немају услова за много дужи и бољи живот, и дотле ће стварање услова за уједињење српскога народа остати само лепи снови. Новопазарски терен спори, за сада, највише Аустро-Угарска, а овај Моравско-Пчињско- Вардарски споре неколико њих јаких, ако не и пресудних, чинилаца.

1 Ко појима ту велику важност овога терена, може лако разумети зашто се Аустрија, при одређивању граница Србије на Берлинском Конгресу, и иначе, 1878. године, упела из петних жила, да се и Гилански, Прешевски, Пчињски и Приштевачки крајеви, које је била српска војска другога рата отела од Турака и посела, не даду Србији, и да се српска војска повуче из тих крајева, у колико их је држала дотле! Ну,и ако Србијине границе нису изишле на територију слива Јегејскога Мора, Србија, ипак, држи већи део најважнијега дела терена, на којем оба слива, Црнога и Јегејскога Мора, онако неприметно и један до другога постају.

2 Србија је у рату 1878. године отела од Турака од овога терена све до Приштине, Куманова и Паланке и Ћустендила, али је настојавањем руске и аустријске политике, још пре Берлинског Конгреса, враћена у границе, које јој је и поменути Конгрес, доцније, одредио.