Brastvo

55

Српскога Народа, пошли и ван граница Пашалука, у намери да ослободе што више српских земаља.

Борба српских устаника против Турске вођена је тешко, са великим напором и са великим жртвама. Српски су устаници били без изузетка неписмени сељаци, без средстава и без икакве материјалне спреме, без знања и познавања ратне и дипломатске вештине. Али су се они, руковођени инстинктом и здравом памећу, брзо снашли и лако оријентисали. Као што су са својом сељачком памећу тукли турске војске, које су водили турски ђенерали, тако су се умешно снашли иу тешким политичким и диплометским приликама, које су у оно доба Наполеоновог господства у Европи особито биле ком-

_пликоване. Србија је била изложена укрштеним утицајима и

интригама Аустрије, Русије, Француске, Турске и Прусије. Па ипак су се они неписмени сељаци н ту снашли и оријентисали. Они су истина лутали и грешили, али су на крају крајева ипак увек излазили на прав пут, погађајући по инстинкту тачно своје интересе.

Али је једно питање било теже но и војничко и дипломатско. То је било питање државног уређења.

Кад су очистили своје крајеве од Турака и засновали ту самостални државни живот, устаници нису имали ничега ван земље, народа и примитивно уређење војске. Није било никаквог финансиског уређења, дджавног буџета, пореског и царинског система; није било путева ни уређених трговачких односа; није било полиције, судова, школа, лекара; није било основних државних закона и најпримитивнијег државног уређења; није било апсолутно ничега од свега онога што државу чини државом. Све је то требало из ничега створити и требало је да неписмени сељаци створе и удесе фини модерни организам, сељаци који су уз то готово цело време проводили у борбгма. То је свакако био најтежи задатак, много тежи но побеђивати султанске војске и оријентисати сеу европској дипломацији. |

Српски су устаници и тај задатак решили добро. Наравно да је при извођењу тога задатка такође било великих тешкоћа и да није увек све урађено како је требало и кад је требало, али је ипак учињено оно што је било најглавније п устаници су, у току од 10 година, које су у осталом провели готово без престанка у рату, створили државу са свима њеним

атрибутима и функцијама.

Од свих питања државног уређења најтеже је ипак било добро решити питање о односима унутрашње власти у држави. Некултурни и често без ширих погледа, одрасли у Турској, те под пресудним утицајем турских погледа и турских метода, са деспотским склоностима и навикама, напрасити и необуз-

дани, неповерљиви и суревњиви, — устаници, особито уста-

ничке вође, тешко су се прилагођавали реду, дисциплини и новим приликама, у којима је особито често требало потчи-

Пи НК ~