Brastvo

" з ~ ~“ ~ о ж УДА ~ ЕУ

ПРЕДГОВОР

ђ

Пре пуних десет година изашла је последња књига „Браства“. То је било 1911. године, а већ 1912. Србија је ушла у рат да крвљу отпочне остваривати највиши идеал целога нашега народа, а у исто време и најважнији део програма Друштва Светога Саве. У дугој и тешкој оружаној борби за народно ослобођење и уједињење, у којој ни морална потпора Друштва Светога Саве није изостајала, докле год су му средства допуштала и док није силом одагнато са свога огњишта, — „Браство“ није могло излазити.

Благодарећи Богу, пожртвовању и крви наше војске, рат је успешно завршен. На жалост, успех није био потпун. Пуни идеали нашега народа нису остварени, цео програм Друштва Светога Саве није испуњен: један велики део нашега народа остао је и даље под туђином. Мора се, дакле, и даље на посао као и пре рата, док се не оствари све и не испуни све. И Друштво Светога Саве остаје на старој позицији, са старим програмом: да шири и негује наше национално осећање и врлине до крајње границе протезања нашега народа, и са старом девизом: Браш је мио које вере био. .

једно од средстава, којим Друштво Светога Саве шири националну свест и негује национална осећања и врлине, јесте његов орган „Браство“, у коме се упознаје наша земља и наш народ било у целини, било у деловима, са нарочитом тежњом да се што боље виде они делови, којима прети туђинска опасност.

Са истом се наменом, после десет година, ево опет Ја „Браство“. Његова је редакција и сад тежила да се у њему што боље прикаже наша земља и наш народ, у целини или у деловима, и да се нарочито што јаче истакну они делови,“ којима прети опасност од туђинаца, или који су већ постали њихов плен. Простор „Браства“, на жалост, није допустио да.