Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Ћутите српске слугерање, ви сте и вама но добни Грци, који издадоше толике славне градове наше и толику земљу непријатељу ! |

— Ваша насиља, лажни патриоти, предала су све те градове и целу ту земљу ономе силноме цару,

"који п сам себе потчињава законима, а ви безаконици,

који отесте сва права народу, само да би му могли сисати срж из костију, ви ћете натерати и овај велики град да у туђина нотражи правде п вакона !

= волео браћо патриоте | Зилоти јавно привнају да спремају предају нашега града! Удрите издајнике !

—_ Чујете ли заштитнипи правде и закона PP Смрт приврженицима Турака и Селџука.

Тако се од речи прешло на дела. По удаја с0лунским наста борба међу грађанима.

Потече људска крв...

Сад се острвише масе солунског становништва, И сад наста борба која се воцила и у пристаништу и по улицама и пред црквама, док се мало по мало не формираше две читаве“ војске, које су се тукде од улице до улице. Те војске и без договора усвојише чудне ратне покличе.

Патриоти су клицали ,„Живела наша два Јована ! Живели цареви византијски |'

Вилоти су клипали „Живео ваконик Душанов, живео цар грчки и српски!" .

Ово је доводило солунске патриоте до беснила, и они сад нападаху као слепи, и ако вилотека војска беше очевидно већа.

Видећи то, Метохита прибеже лукавству. OH пусти глас да су његови непријатељи позвали у по“ моћ српеку војску, и да је посада Гинекокастрона већ кренула противу Солуна, и ако сирсмах Вук са својом малом посадом неби смео ни пемислити на то...

Џатриоти на један пут стадоше викати:

— Иду варвари! ВЗатварајте капије! На грудобране | |

Цар Душан Ш,, 21 | 321