Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Не, не! — викао је Моле јурећи на коњу пвмеђу чета својих присталица. — Најпре све вилоте у море, па онда ћемо на грудобране !

— У море [| У море издајнике |—- ову секао пожар по целшоме граду, и овго са висова, који се спуштају до мора стаде се ваљати силан талас људски раздражених патриота, који је низ цео амфитеатарски попожен град брисао пред собом све што је по улицама било. :

Наста покољ и скакање у море побеђених випота, из кога се једва спас:о Андреја Палеолог са неколико својих верних:

Метохита беше победио.

Док су његови приврженици после ове крваве победе хитали капијама и грудобранима градским, којима није претила никаква опасност, дотле је Алексије Метохита писао Јовану Кантакузину пзвештај о свему што се догодило и повивао га је да се користи војевањем Душановим на далеком северу. те ца с војском дође што скорије у Македонију да по. врати изгубљене провинције царства.

„Јован Кантакузин био је сувише мудар држав= ник п војвода а да се не коризти овак- згодном при“ ликом, да утврди своју власт у (олуну пл ја бар нешто песврати од земље и градова које Душан беше освојпо. -

Кантакувин се одмах обратио свем вету Орхану, и овај му одмах ставио на расположење своје птачкашке хорде у своју флоту, ва којима је „триумфално ушао у другу престоницу царства“.

Шта је даље било, ево нека причају сами вивантијски извори: Е :

Кантакувин је одмах пошао с војскем на Бер. упутивши турску флоту реком Бистрицом, да приђе граду с друге стране. На Беру беше Душан већ подигао нов град, Акропол, и баш тада је зидао са врло много радника нов град (вигурно оправљао стари град). Неко по имену Маркелат, старешина берских пастира, коме Турци (пљачкајући и робећи успут)

829