Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

звао жупљанин. Ако је настањено место било веће од "обичног свела, али није било утврђено, онда се звало трг. То беху групе од дрвених кућа, магацина, дућана. Обично су ти тргови били пспод каквог градића или замка, за то ву се ввали и подграђа: Прл свакој-опасности за трг од непријатеља, становништво се спасавало у најближи град или градић, пошто би спалило своје дрвене куће п дућане, па их је после опасности опет подизало. Чак п Призрен и Рудник беху још само тр= гови. Главне личности свакога трга беху кефалија или кнез града или кнез трга, па онда цариник, обично“ Которанин или Дубровчанин, који је држао царину под закуп. Становништво тргова беше врло мешовито, Сем Срба пи Грка беше ту п немачких Сава, и Срба из Котора, Бара, Дубровника, Корчуле, Спљета, и Задра л Талијана из Млетака и Фиренце п Влаха n Арбанаса“ Свака група пмала је своја нарочита права. Ови тргови поникоше не само због трговачких колонија, колико због рударства, које последњих сто година беше јако развијено. Сви рудари беху Немци из северне Угарске (из Ципса). Они су имали своје -судове састављене од „пургара" под председништвом најпре краљевог а сада царевог судије, који је као внак своје власти имао сребрни штапић. Даље су имали свог бедежника п свог деловођу „врборара". Њихови свештеници, који су као католици подпадали под которску бискупију, били су пли Которани пли Арбанаси. Главна повластица немачких рудара у Србији беше да крче шуму и да праве нове на“ сеобине, док им цар лаце на сабору није ту повластицу ограничио на потребу трга и топионице. Марка је сад интересовало да обиђе бар леколико рударских насеобина да види како је то царево ограничење подејство= Вало, као п она нова законска одредба противу мешо витих бракова. Али куда прво да иде

Најстарији трг у Србији беше Брсково, средиште једне жупе, у њему беше п рудника, и ковница новца и дубровачка католичка црква св. Марије и велика трговина са Котором и Дубровником, али Брсково