Čudan svet : roman
ЧУДАН СВЕТ 55
— Добро, господине, ево две стотинарке за доктора и вармеђску господу, па ви поделите, како знате. ј
Младен то рече и новац на сто метне, па чека шта ће домин казати; али домин само горе-доле шеће, не зна се или је поносит, или се мисли.
— Можеш ићи — одговори, канда за ствар ништа не зна.
Младен лагано иде напоље.
Малочас, а уђе Сима Јастреб. Његов отац чека га напољу, рад би и сам унутра, али син му не да.
— Господине, ево три стотинарке, као што је мој отац уговорио, дајте доктору и свима вармеђашима — рече и пође вратима.
— А 'де ти је отацр
— Он је напољу, нећу да дуго говори, па сам га задржао, јер је искрен, па ће сувише говорити, а стар је — ја сам му последње дете — рече и изађе.
Домин погледа на сто, види најпре две, па онда три стотинарке, дигне их, извиђује није ли која фалична, па кад су све биле честите и у свом реду, метне их у свој велики шлајбук, све редом, једну до друге, као солдате.
Сад уђе Јоца Чварак, али са оцем.
— Господине, ево три стотинарке за мог сина, хоћу да рекнем за докторе и вармеђаше.
Метне их на сто.
= Добро Станко, ја ћу их онде 'де ваља и употребити; сад можеш ићи.
Они изађу, а домин банке опет у шлајбук.
Сад дође стари Паво Чијодар са својим унуком, Тошом Чијодаром.
— Добро јутро, господине, ево донео сам три стотинарке за докторе и вармеђаше — рече, и метне новац на сто, и оде са Тошом.
Домин скупи банке, па с њима у шлајбук.
Сад је био крај са Кресовићевим клијентима.
Сад долазе друге партије, за које Кресовић ништа није знао како стоје. Све једно за другим