Delo

368 Д Е Л 0 материјалом, садржи много картпца, на којнма се у неку руку разумира материјал, и, реФеренат је уверен, приступачно је н за ширу публику. Главна јс тачка у овим иопуларним списима лепо, прегледно и интересно распоредпти и изложитп материјал и не уноспти непотребне научне тсрмнне. Слике (у речима), и кад су најбоље и садрже нешто правнх Факата (колико слике могу да садрже), иривлаче само на се нажњу и на луксузан стил, и читалац их остави не научивши ни оно што се из њпх могло научити. Мени се чини, да би и ова књнга била од веће користи (разуме се за ширу публику, јер они и не садржи ничега новог за стручњаке), да је у њој више егзактности, више правог материјала, а мање алватностн, која је навела пнсца геограФСког одељка и на нетачности и погрешке. Засебнн су одељци посвећени култури винове лозе и маслинке (радио их Фр. Гундулић) и рибарству (Коломбатовић) најважнпјим продуктима далматпнскпм. Оба су ваљапо израђена нарочито последњи. II В г. Соиа^апКп Ј1гесек. Баз Еиг8 1ен1ћитВи1§аг1еп, 8ег пе Во^еп^ез^аНип^, N а I и г, Веуб1кегип§, лу1г1ћзсћа1ЧПсће 2 и з I а п (I е, ^еЈвШсће КиНиг З^аа^зуегГазбип^, 8 1 а а 1 з V е глуаИип^ииЈ п е и е 8 1 е Сге8сћ1сћ1е. !Ш 41 АћћПЗип&еп ипЈ е1пег Каг1е. Шеп, Рга&, Ве1р2Г§ 1891 страна 573 великс осмине. Писац се бавио пет година у Бугарској (1879—1884), пропутовао је врло добро већи део земље и ушао и у ситнице из бугарског друштва. Аутопсија је најважнија карактеристпка Јиречекове књиге; особито се то осећа у одељку „Бугарски предили‘' У томе Јиречеково дело надмашује остала слична дела о земљама Балканског Полуострва. II они лепи оииси којима је хрватска литература могла да снабде књигу КлајиКеву (Рпгосћп 2еш1јор18 НгуаНке 2а^гећ 1878) нису у ст-њу да замене оскудицу аутопсије у писца. Не само да је Јиречек много и дуго просмаграо у Бугарској него је он врло фини и оштар проматрач. 0 томе се може сваки уверити, ко ирочита партије Јиречекове књиге о повијој историји Бугарскеи о политичком животу. Али норед тога у Јиречеку има и лсиих ириродњачких ироматрања, нарочиго Фитогеографских, и врло јасних карактеристика земљишта. Само нроматрања последњс врстс издају већином „љубитеља природс“ бсз методо и рутине природњачке, али су сва врло згодна за оипсе „нредела бугарских“ Само је овако и могло бити да Јиречек, којем је ирстходпла врло сиромашна литература, напише оволику компендију о Бугарској. Из ове књиге, богате материјалом, навешћу неке податке који су мене више ннтсресовали, а вредно је да је целу сваки прочитл, ио што је то најбоља књига ове врстс о земљама Балканског Полуострва.