Delo

369 Н А У Ч Н Л X Р 0 Н II К А За површнну Бугарске узмма Јиречек иодатак бугарског инжињера Каракашсва, који је рачунао на основу руске карте, те је вероватно да ће му нодацн битп најближи иетцни. Површпна је Бугарске 99,276 кш. (впдп реФсрат Бр. 1.)^ Највиши је вј>х Рила Мусала 2930 м. који би, после Олимиа. (2970) бпо пајвишп врх Балканског Полуострва, ако бисмо, према мојем мерењу деградовали Љубетен (2740 м.) По руској картн нма на Рилу (Скомброс Тукидндов и Аристотелов) око 70 језера. Нзмеђу Џермена и Црног Нскра су Седем-те Језера, (8е}Аеш 1акиз Плинијевих на изво})у Стримона) Велика језера, одакле истнче Рплски Поток, зову се Рибна : нма их шест п велика су, а највеће је међу њима Смрдљиво. .Тева Река изворни поток Нскра, постаје отнцањем целог низа малих ^озера; 4 су језерца на западној надшш Мусале. — Интересно је Сухо Језеро са периодичним стањем воде. Нзмеђу Осогова Внтоше, Руја нтд налазе се корутине западне Бугарске: Знепоље (Трн), Грахово (Брезннк) Крајиште итд. У Балкану су највпшп врховн Ђумрукчал (2374 м.) и Каднмлије (2279) Караџа је источни део Средње Горе У Родонп (Досиад, не Депота, турско је нме за део Родопе: висораван измсђу Батака и Неврокопа) је највиши врх Перелик 2149 м. Варош Пештера добнла је својс име од иештера, које зову још н Ушатавп Дупкп. Северна Бугарска има од Тимока до Јангре степски карактер и средњу висину 150—200 м. Источно, од Јантре до Добруче настаје дивља шума, жбуње (Дели Орман.) У Добручи настаје опет степски карактер земљншта без шуме и узвншнца. Осма се зове бугарскн Осем, а Камичак — Камчија У Бугарској ннје било до сада метеоролошких онажања која бп се продужа ала кроз дужи низ година, те се н климатски елементн не могу поуздано карактеризовати. У Софијн је посматрао аустрпјски конзул Лутероти и његове нодатке (само за две године употребно је Хан; осем тога је у Софији за једну годпну посматрао Бгарев. Пз овако оскудннх података тешко је нзводити закључке. Ио Лутеротијевим подацима била бн годишња колпчпна атмосФерских талога у Софији 731 мм., а по Бга}>еву 526 мм. II онда се, разуме се, могу да иомену само опште особнне климске: бројне ноуздане иодатке и ноређења пије могућно још пзводнти*) Реолошки одељак за Јиречекову књнгу ппсао је најбољп познавалац геологије Балкана нроФ. Тула Његове се студијс о геологији Балкана в}>ло много траже, тако да он мора чссто н да понавља нсте ствари у нсколико нздања. Отуда ннје чудо шго је и овдс ирештамиао иеке одељке *) У носледње је време, носле иубликоваља ове књиге, шиталшао Кацов своја проматрања (види потоње реФерате ДЕЛО 24